Мора да је неко оклеветао Франца Кафку. Јер, не би он подржавао ционизам. Не онакав какав је данас. Али јесте, подржавао га је, али заиста, не онакав, какав је данас. Не стално, иако индивидуалиста, Кафка је повремено имао потребу за колективитетом у националном јединству, нарочито, током пројава антисемитизма.
Сам његов однос је и са самим јеврејством био компликован, као да је желио да се изолује и од националности којој је припадао, уопште људи, чак и самог себе.
Данас је ционизам оцрњен због ситуације са Палестинцима и уопште Блиском истоку. Али ционизам онога времена прије више од сто десет година и овога данас није исти. Можда се Кафкино интересовање за ционизам повремено јављало због његових блиских пријатеља који су му припадали, попут Макса Брода. Ипак, Кафка је прије био социјалиста него циониста. У најбољем случају ,,циониста љевичар“, што се никако не би могло повезати са данашњим схватањем овога политичког и националног јеврејског правца.
Ционизам, у Кафкино вријеме је био врста отпора антисемитизму, нека огорченост Јевреја због сталних прогона и клевета од становништва нејеврејског поријекла, а које је трајало свугдје готово у свијету, посебно у Европи двије хиљаде година. Нико није могао да предвиди да ће израсти у оно што је данас, слично главном јунаку Кафкиног ,,Преображаја“.
Иако се у његовим дјелима не примјећује нарочити јеврејски утицај, ипак, ти ,,бирократски антихероји“, вјечито преплашени, са гомилом пожутјелих листова око себе, склоних туберколози, са погледом на кишни град из канцеларије, описује типичног секуларног Јеврејина средње класе у средњој Европи.
Кафка, без обзира на повремено бјежање од националног, па поновно враћање њему, јесте јеврејски писац у правом смислу те ријечи. Већ у то вријеме почели су се јављати значајније пројаве антисемитизма и наговјештаја нечега што нико није могао предвидјети у толикој мјери и од државе и народа који је стајао иза тога, Њемаца.
Могло се очекивати то и од свих других, али не и од високо културног народа, који је изњедрио толике великане и према Јеврејима имао толерантан однос. Посебно се ово односило на њемачко језичко подручје тадашње Аустроугарске, којој је и Чешка гдје је Кафка живио припадала.
Многи писци су настрадали због идеологије, јер су се нашли у погрешно вријеме и на погрешном мјесту, а да често ни сами нијесу разумјели добро смисао идеологија које су подржавали или у шта ће оне прерасти.
Узмимо само примјер Кнута Хамсуна, најбољег можда скандинавског писца који је скрајњен са ткз.позорнице због подршке нацизму. Ниједна улица нити било шта се не назива нигдје по њему у Норвешкој без обзира на књижевни квалитет.
Често су идеологије које изњедре злочине последица страха и одбијања да се буде жртва. Тако и ционизам. У почетку покрет за повратак Јевреја у Палестину, и кад је његов оснивач Теодор Херцл изнио међу аустријским Јеврејима ову идеју, већина је потпуно одбацила, говорећи да они имају цара Франца Јозефа, да лијепо живе, а онда се после неколико деценија десио највећи погром овога народа у историји, Холокауст.
Тада се ситуација драстично промијенила. Доселивши се у Палестину, Јевреји су се сусрели са новим непријатељским окружењем, арапским свијетом. Њихово досељавање у Палестину или Израел, почело је у мањој мјери још много раније. Радило се о сиромашнијем слоју европских Јевреја.
Сукоб у Израелу са Палестинцима је трајао од самог оснивања државе 1948, али и са сусједним арапским државама. Живећи под константним притиском и страхом, некада умјерени покрет, ционизам се претворио у нешто слично што се десило главном лику у Кафкином дјелу ,,Преображај“.
Затворен, неповјерљив, закључан у спаваћој соби, док му упорно лупају на врата да отвори чланови његове породице и надређени са посла, јер се тога дана није појавио на њему, а овај је одмах дојурио до стана запосленог.
Кафка, као да је у својим дјелима имао пророчки дар, погодивши са доста великом прецизношћу куда иде европско друштво, па и свијет.
Ционизам је тужна творевина настала на страху и јези једног народа и појединаца у њему, одбијајући да буде жртва поново, па макар по цијену страшног злочина над недужним људима. Ционизму се противе многи Јевреји широм свијета, као и злочинима над Палестинцима.
Можда је једна од највећих превара ђавола, поред онога да убиједи људе да не постоји, да их добро испрепада и избезуми, па онда параноичног човјека направи злочинцем, убијеђујући га да други хоће да му учине зло.
