Милутин Ивковић – Милутинац био је капитен легендарне репрезентације Краљевине Југославије која је 1930. године забележила историјски успех освојивши бронзану медаљу на Светском првенству у Уругвају.
Сећање на тај величанствени успех описало је остварење Драгана Бјелогрлића „Монтевидео, Бог те видео“.
Репрезентација Краљевине Југославије је била састављена само од играча из Србије, а први међу једнакима је био Милутинац.
Ивковић је и пре Монтевидеа имао завидну фудбалску каријеру. Одиграо је 235 утакмица за београдску Југославију у периоду од 1922. до 1929. године. Уписао је и учешће на Олимпијским играма 1928. године у Амстердаму.
Мало људи зна да је Милутин Ивковић – Милутинац био унук прослављеног српског војводе Радомира Путника. Отац му је био Јован Ивковић, пуковник, а мајка Мила, ћерка Радомира Путника.
По повратку из Монтевидеа Ивковић је остварио два дугогодишња сна. Осим што је дипломирао на Медицинском факултету 1934. године Милутин је оженио вишегодишњу љубав Ели, ћерку познатог београдског адвоката Фридриха Попса.
Убрзо је добио двоје деце, ћерке Гордану и Мирјану, а породицу је издржавао од посла пошто је отворио ординацију у Кнез Михаиловој 5 где је радио као дерматолог.
Милутинац није био познат само као фудбалер и лекар. Био је упамћен и по политичком ангажману. Никада није крио да је близак левичарима и комунистичкој идеји. Једно време је био главни уредник часописа „Младост“, све док га југословенске власти нису забраниле.
Ивковић је немачку окупацију 1941. године дочекао у Београду и никада га није напустио. Од почетка се ставио на располагање народноослободилачком покрету, због чега је врло брзо постао мета Гестапоу и Специјалној полицији.
Више пута је хапшен и прогањан због повезаности са радничким покретом и Комунистичком партијом.
Фудбалску каријеру је прекинуо 1938. године када му је преминула супруга Ели од последица туберкулозе.
Милутинац се последњи пут на фудбалском терену појавио 6. маја 1943. године када је, на молбу својих другова, одиграо утакмицу у част прославе 40 година постојања БАСК-а.
Недуго после тога, 24. маја 1943. године Гестапо га је ухапсио. Милутинац је затворен у логору на Бањици, а само после шест сати је стрељан у Јајинцима. Имао је само 37 година.
Прича се да се пред одлазак на стратиште отргао жандарима, пришао управнику бањичког логора злогласном Светозару Вујковићу, пљунуо га у лице и јако шутнуо ногом у стомак.
Његов живот је касније послужио као инспирација за поједине епизоде култне серије „Отписани“.
