Manastir Podmaine, ili Podostrog kako ga još zovu, nalazi se u Budvi na uzvišenju iznad Budvanskog polja.
U sklopu manastirskog kompleksa, nalaze se dve crkve. Jedna je posvećena Uspenju Presvete Bogorodice i datira iz osamnaestog veka. Druga, manja posvećena Vavedenju Presvete Bogorodice je sagrađena još u petnaestom veku.
Istorijat
Ne zna se tačno kada je manastir sagrađen ni ko je ktitor, ali pretpostavlja se da je to bilo, u doba vladavine Nemanjića, jer je u to vreme izgrađena većina manastira i crkava u crnogorskoj državi. Naziv Podostrog, dobio je po brdu Ostrog ispod koga je sagrađen. Iznad ulaznih vrata stoji natpis koji govori o tome kako je manastir podignut na ruševinama nekog starog hrama 1630. godine u vreme vladike Ruvima. Nekoliko puta je stradao od požara i zemljotresa.
U osamnaestom i devetnaestom veku, manastir je uživao veliki ugled, posećivali su ga svi viđeniji Crnogorci, ovde su se okupljali pripadnici plemena Maine, dolazio je i Petar II Petrović Njegoš (ovde je napisao deo Gorskog Vjenca i Slobodijadu ), Dositej Obradović i mnogi drugi. Podmaine su bile i verski i kulturni centar Crne Gore.
Iako je Mletačka Republika zauzela dobar deo crnogorskog primorja u osamnaestom veku, manastir je ostao pod upravom crnogorskih vladika.
Osnivač dinastije Petrović, Danilo, često je boravio u manastiru Podmaine. Ovde je i preminuo a neko vreme njegov grob se nalazio u manstiru sve dok ih knez Danilo nije preneo na Cetinje.
Nova crkva podignuta je sredinom osamnaestog veka. Nije zvanično potvrđeno, ali veruje se da su je podigli vladike Vasilije i Sava Petrović, koji su ovde takođe često boravili.
Pod vlašću Austrougara
Poznato je da je Budva od samog početka devetnaestog veka do 1915. bila pod vlašću Austrougarske. Petar II Petrović Njegoš je bio prinuđen da proda manastir za sedamnaest hiljada forinti kako bi kupio oružje, tj ,,praha i olova”. Manastir Podmaine je samim tim pripao Austrougarima, koji su ga zapustili i koristili kao vojno utvrđenje.
Situacija se menja na bolje kada je pop Filip Tanović otkupio manastir nakon nekoliko godina, a potom ga uz dozvolu austrijskih vlasti poklonio plemenu Maine, čijii su se članovi ovde redovno okupljali. Tako da je do kraja Drugog svetskog rata manastir Podmaine na neki način bio privatni posed.
A kad smo već kod austrijskih vlasti, verovatno prvu sliku manastira Podmaine, uradio je austrijski pukovnik Teodor Karačaj 1837 godine, koji je u to vreme bio zapovednik Kotora. Slika je urađena tehnikom akvarela.
Država će porodici Tanović 1953. oduzeti manastir, a Podmaine će tek 1995. ponovo pripasti crkvi. U međuvremenu je i 1979. još jednom stradao zbog zemljotresa. 1995. godine je i renoviran, izgrađeni su novi objekti u manastirskom kompleksu i od tada su Podmaine centar raznih verskih i kulturnih događaja na crnogorskom primorju, posebno u letnjem periodu.
Turski zulum ga je zaobišao ali nisu druge nedaće. U Bokeljskom ustanku 1869. godine kada su se potukle crnogorska i austrougarska vojska, manastir je stradao, a ništa bolje nije bilo ni u Prvom svetskom ratu, jer su ga i tada Austrougari koristili kao vojno utvrđenje.
Arhitektura
Već smo pomenuli da se u manastirskom kompleksu nalaze dve crkve – jedna je posvećena Vavedenju a druga Uspenju Presvete Bogorodice.
Obe crkve su jednostavne građe, kupole nisu oble, već zaoštrene sa krstom na vrhu.
Dvorište manastirskog kompleksa je uglavnom popločano, ali ga ukrašava nekoliko palmi, koje mu daju divan, primorski izgled.
Tek je 2002. završen živopis sa nekim detaljima iz novije istorije. Od svih fresaka najupečatljivija je ,,Lažni episkopi i carevi”. Među grupom ljudi, uglavnom sveštenih lica, tj lažnih episkopa i careva, nalazi se i oficir na čijoj je kapi petokraka zvezda.
Najnoviji živopis uradio je slikar iz Beograda, Vladimir Kidišević Bato.
