Sestrinska kompanija londonskog „Ekonomista“, Economist Inteligence Unit, već godinama rangira svetske metropole po njihovoj ocenjenoj udobnosti za život. Liveability Index se dobija na osnovu analize širokog spektra indikatora koji se odnose na potencijale i izazove života prosečnog pojedinca u 173 grada širom sveta.
Naime, svakoj observiranoj metropoli dodeljuje se ocena za preko 30 kvalitativnih i kvantitativnih faktora u pet širokih sub-kategorija. Vrednost sub-indeksa se uglavnom dobija na osnovu ocena od strane eksperata Economist Inteligence Unit-a, dok je manji broj indikatora formiran na osnovu baze podataka Svetske banke ili Transparency International-a (npr. korupcija).
Budući da imaju najveći uticaj na visinu ukupnog indeksa (obe po 25%), najvažnije kategorije su „stabilnost“ i „kultura i životna sredina“; donekle paradoksalno, „obrazovanje“ ima dva i po puta manji uticaj na liveability index, dok su ponderi infrastrukture i zdravstva po 20%.
Kopenhagen, druga najudobnija prestonica za život na svetuKategorije za ocenjivanje
„Stabilnost“ obuhvata sledećih pet pod-kategorija: rasprostranjenost tzv. sitnog kriminala, učestalost kriminala sa elementima nasilja, ocenjena pretnja terorističkih akata, procenjena pretnja vojnog sukoba, ocenjena pretnja građanskih nemira ili konflikata.
„Culture & Environment“ uključuje sub-pokazatelje koji ukazuju na klimatske uslove (prosečna temperatura i vlažnost, (ne)udobnost klime za putnike, građanske slobode (društvena ili verska ograničenja; nivo cenzure), mogućnost korišćenja sportske infrastrukture i sadržaja, percipiranu korupciju, dostupnost i mogućnost korišćenja kulturnih sadržaja, dostupnost potrošačkih roba i usluga, posebno hrane i pića.
Pokazatelj „Zdravlje“ inkorporira mogućnost korišćenja i kvalitet javne zdravstvene zaštite, dostupnost i kvalitet privatne zdravstvene zaštite, mogućnost korišćenja lekova bez recepata, te (na osnovu podataka Svetske banke) sveobuhvatni indikator zdravstvene zaštite.
Sidnej, sedmi na listi najpogodnijih metropola za životIndikator „Infrastruktura“ obuhvata ocene za: kvalitet putne mreže, kvalitet javnog prevoza, kvalitet međunarodnih konekcija iz datog grada, ponudu stambenog prostora, kvalitet snabdevanja energijom, kvalitet vodosnabdevanja, kvalitet telekomunikacija.
Indikator „Obrazovanje“ inkorporira dostupnost i kvalitet privatnog obrazovanja, te indikatore kvaliteta javnog obrazovanja i mogućnost njegovog korišćenja.
Ono što je posebno važno je da se procenjuju ključni faktori koji će uticati na razvoj observiranih gradova u budućnosti. Na osnovu ove i sličnih analiza rukovode se globalne investitori, a ovaj indeks, pored ostalog, koristi kompanijama da bi izračunali troškove eventualne realokcije svog osoblja.
Inače, svet je podeljen na sledeće regionalne celine: Evropa (zapadna i istočna), obe Amerike, Afrika, Azija sa Pacifikom, Bliski istok.
Liveability Index po regionima za 2024. godinuNajbolje i najlošije rangirani gradovi
Prvi na listi su evropski gradovi, sa Bečom kao najboljim mestom za život na svetu. Glavni grad Austrije dobio je maksimalne ocene u četiri od pet kategorija indeksa, ali je nedostatak velikih sportskih događaja doprineo da je po kategoriji „kultura i životna sredina“ (koja inkorporira i sport) imao ocenu tek 93,5 (i pored toga što Beč ima veoma razvijen kulturni život i pun je zelenih oaza).
Tri druga evropska grada su ušla u prvih pet – Kopenhagen, Cirih i Ženeva. Sva tri imaju relativno mali broj stanovnika što je, po pravilu, povezano sa nižom stopom kriminala, te manjim gužvama na putevima i u javnom prevozu. U prvih deset ulaze i dva kanadska grada (Kalgari i Vankuver) i četiri azijsko-pacifička (Melburn, Sidnej, Osaka i Okland).
Dvorište džamije Umajada u Damasku, SirijaS druge strane, ratom pogođeni Damask je još od 2013. na dnu tabele, sa indeksom od tek 30,7 u 2024. godini. Među najslabije kotiranim je i Kijev (165. mesto), što je povezano sa tekućim ratom u Ukrajini. Karakas, na 164. mestu, zauzima najlošiju poziciju u obe Amerike, dok su Daka na 168, Karači na 169, Lagos na 170, Alžir na 171. i Tripoli na 172. mestu, uz već pomenuti Damask, na začelju globalne rang liste. I Tel Aviv ima lošu ocenu za stabilnost, dok su i rezultati za infrastrukturu i kulturu i životnu sredinu pali za 7,2, odnosno 6,7 poena usled rata u Gazi (posledično, biznis prestonica Izraela imala je najveći pad, za čak 20 pozicija, te se 2024. nalazi na 112. mestu na rang listi Economist Inteligence Unit-a).
Pojednostavljeno, najbolje kotirane metropole su bogate, lepe, zelene, saobraćajno prohodne, sa bogatim kulturnim životom, kvalitetnim obrazovanjem i zdravstvom, relativno malim brojem slučajeva nasilja, dok su u njima prava građana dobro zaštićena usled razvijene demokratske kulture. Shodno tome stanovnici tih gradova „mirno žive“, nadprosečno su zdravi i obrazovani te, logično, prosečno ocenjuju svoj život kao daleko srećniji u odnosu na one koji nastanjuju metropole sa dna liste.
Najbolje i najgore metropole za život 2024. godineBeograd na listi
Naša prestonica, zajedno sa nekoliko drugih glavnih gradova istočne Evrope poput Bukurešta, Budimpešte i Sofije, ostvarila je najbrži uspon na listi, i to ne samo u Evropi, već i svetu. To se desilo dominantno zahvaljujući unapređenju socijalnih usluga i infrastrukture, kao i usled investicija u transport, povećanju broja lekara na ukupan broj pacijenata, te rastu relativnog broja upisanih u ustanove visokog obrazovanja.
Iako su pomenuti gradovi, zajedno sa Beogradom, relativno nisko na evropskoj rang-listi, neki od njih su u rangu observiranih američkih gradova (Budimpešta je, na primer, pozicionirana između Pitsburga i Sijetla na globalnoj tabeli).
Beograd se, inače, 2014. godine sa skorom 68,5 znatno lošije kotirao u odnosu na 2024. Naime, pre deset godina naš glavni grad je po tom indikatoru bio daleko iza Sofije, Bukurešta, Moskve i Sankt Peterburga, i tek nešto ispred kazahstanske Alma Ate. Ove godine se prestonica Srbije, sa vrednošću indeksa od 84,5, nalazi na 94. mestu, koje deli sa Bukureštom, i na korak je od sustizanja Atine (koja je oko pola poena ispred), dok su Varšava, Prag, Bratislava, i posebno Budimpešta, koja zauzima visoku 32. poziciju (što je poboljšanje od čak 7 mesta u odnosu na samo godinu ranije), još uvek znatno ispred.
Interesantno je da je Beograd tek jedno mesto iza prestonice Kuvajta, dok je glavni grad Bugarske 7 pozicija iza naše prestonice. Interesantno je i da je 22-milionska prestonica Kine Peking na 81. mestu, tek 13 pozicija ispred Beograda.
Pogled na Kalemegdan, Beograd, avgusta 2024.Postoji više faktora koji su doprineli da nakon 2014, zaključno sa ovom godinom, naš glavni grad tako snažno poveća vrednost ovog indeksa, posebno intenzivno u 12 meseci zaključno sa martom 2024, kada je sa 100. pozicije Beograd napredovao čak 6 mesta. Naime, Srbija je zemlja koja je tokom poslednje decenije drastično unapredila putnu infrastrukturu (za glavni grad bilo je kritično važno kompletiranje obilaznice), dok je preuzimanje beogradskog aerodroma od strane francuskog koncesionara, te re-brending i investicije u srpskog avio-prevoznika, dovelo do rapidnog poboljšanja kvantiteta i kvaliteta međunarodne vazdušne povezanosti Beograda (s unapređenjem putne infrastrukture povezan je i snažan pad broja saobraćajnih nesreća, koji je 2023. u odnosu na 2007, na nivou Republike, bio manji za čak 53%, iako je broj registrovanih vozila dostigao rekordnih 2,8 miliona).
Klimatski uslovi (prosečna temperatura i vlažnost; ne/udobnost klime za putnike), iako pogoršani zbog globalnog zagrevanja, su komparativno posmatrano vrlo zadovoljavajući. Imajući u vidu da je kupovna moć značajno porasla od 2014. (BDP po kupovnoj moći se drastično povećao u tom periodu, sa 14.700 dolara na čak 28 hiljada dolara 2024), dostupnost potrošačkih roba i usluga, uključujući hranu i piće, se takođe poboljšala.
Mogućnost korišćenja javne zdravstvene zaštite je, usled istorijskog legata, komparativno posmatrano na visokom nivou, dok se u poslednjoj deceniji usled porasta broja privatnih klinika poboljšala i dostupnost privatne zdravstvene zaštite. Posledično, došlo je do rasta broja lekara na ukupan broj pacijenata.
Evropski glavni gradovi koji su najpogodniji za život i koji su najviše napredovali na listi Economist Inteligence Unit-aNaš glavni grad je i ranije imao široku dostupnost javnog obrazovanja, a tokom protekle decenije to se snažno ispoljavalo kroz znatno povećanje broja upisanih na fakultete i više škole.
U odnosu na zapad kontinenta, ali i skoro sve druge obserivarane metropole, izvesno je da je prestonica Srbije sigurno mesto za život. Podaci Ministarstva unutrašnjih poslova ukazuju na pad tzv. sitnog kriminala, kriminala sa elementima nasilja, kao i broja ubistava. Na primer, na nivou Republike je tokom 2023. evidentirano čak 38,4% manje krivičnih dela nego deset godina ranije, a praktično ista tendencija bila je prisutna i u glavnom gradu.
Sudeći po trendu, relativna pozicija Beograda bi se mogla dodatno unaprediti u narednoj godini, imajući u vidu da protesti u kampusima širom Amerike, koji su se desili nakon sprovedenog istraživanja, impliciraju da bi 2025. globalni indeks mogao biti u padu.
Naime, nemački gradovi poput Minhena, Berlina ili Dizeldorfa koji su imali demonstracije krajnje desnice, Dablin, koji je imao veliki nerede novembra 2023, ili Barselona, čiji se ulični kriminal povećao, na osnovu posledičnih manjih ocena u sub-kategoriji stabilnost detektovali su znatan pad na rang listi ove godine. Glavni grad Irske je tako došao sa 32. na 39. poziciju, Barselona sa 31. na 35, Minhen sa 21. na 27, a Berlin sa 17. na 21. mesto.
