Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, pažnja odraslih koju će posvetiti određenoj važnoj temi traje samo 49 sekundi. Poremećaj pažnje je postao masovni svetski trend. Stručnjaci upozoravaju na posledice i izazove koje nose instant-rešenja i zasićenost sadržajima.
Da se ljudi sve češće javljaju na psihoterapiju zbog toga jer – nema ko da ih čuje, potvrđuje psiholog i psihoterapeut Jovana Stojković „Posebno je problem između roditelja i deteta. Mislim da je danas pravo bogatstvo ako neki roditelj provede sa detetom sat vremena, ali bez mobilnog telefona, ili da ne radi još neku dodatnu aktivnost pored razgovora sa detetom. Poremećaj pažnje se sve češće i češće javlja. Negde kod svakog trećeg deteta možemo videti da, taj fokus mu nije dobar“, objasnila je Stojkovićeva.
Dodala je da se nekada vežbalo kako da se uradi više aktivnosti, a da danas treba najpre raditi na tome kako da se više fokusiramo na jednu određenu aktivnost.
Prvi problemi sa pažnjom kod dece javljaju se u prvom razredu, kada se od njih traži mir u trajanju od 45 minuta. U nekim slučajevima se do uzrasta koji prati treći razred osnovne škole postavi i dijagnoza impulsivnosti i ispoljavanja agresije. Međutim, i među odraslima ima onih koji teško slušaju, prekidaju sagovornike, upadaju u reč…
„Mislim da je najgori period adolescencije i tog odrastanja do negde 25. godine, posle se to već nekako smiruje, ali da kažem do poboljšanja dolazi tek nakon 40. godine“, kaže Stojkovićeva.
Govoreći o tome koliko decu „drži pažnja“ kada su u pitanju sadržaji na internetu, gošća Jutarnjeg programa istakla je da je reč o pažnji koja se meri sekundama: „Oni bukvalno pogledaju nekoliko sekundi ili jedan minut, i već prelaze na sledeću. Ja imam čak na psihoterapiji decu koje isključivo gledaju samo reklame koje sadrže visoke tonove, boje i tako dalje, i to je zapravo i problem jer negde mozak postane izbombardovan tim visokim stimulusima, i onda dolazi do problema da se oni ne odazivaju na neke, da kažem, normalne tonove i svoje ime“.
Razlika između klika i „dubine čitanja“
Kada je reč o pažnji koju portalima poklanjaju čitaoci ili gledaoci sadržaja, praksa se razlikuje u odnosu na, između ostalog, i to – kakav cilj ima kreator tog sadržaja. Iskustva se u tom domenu – razlikuju na portalu javnog servisa, u odnosu na druge.
„Malo su različita nego kod portala koji jure veliku čitanost, kojima je osnovni cilj da imaju što više otvaranja stranica, jer to donosi reklame i to donosi neki prihod. Ali generalno, ono što, sad malo je to stručni govor, pa sad ne znam koliko je ljudima to razumljivo, ali na internetu se mere dve stvari. Jedna je broj otvaranja stranice, znači broj tih klikova – koliko je nekoga neko naterao da klikne na nešto. Druga bitna stvar je dubina čitanja i koliko se dugo ljudi zadržavaju na tekstu“, rekao je Zoran Stanović, urednik Internet portala RTS-a.
Ključ zadržavanja pažnje je takođe različit, odnosno zavisi od namere onog ko sadržaj kreira.
„Ako mi je cilj da imam što veći broj klikova, jer broj klikova će da ljudima iz marketinga signalizira da treba da plate reklamu na tom sajtu jer je broj klikova veliki, onda mi je cilj da ljudi samo otvore i ne zanima me šta će dalje. Ako je cilj da se ipak zabave tim sadržajem, da čitaju, onda je važno koliko ide dubina čitanja. Sve u svemu, negde, pažnja – ne bi trebalo računati na više od 50 sekundi po jednom tekstu.
I kad se pišu tekstovi ne bi trebalo da budu duži od, da kažemo, dvestotinak reči koliko je potrebno da se pročita u, recimo, 30 do 40 sekundi. Ja sam gledao sad ovde jutros, tekstovi koji su najčitaniji su na sajtu RTS-a bili od 35 do 45 sekundi prosečno čitani, što znači da ljudi dođu do 60, 70 odsto teksta“, ističe Stanojević.
Dodaje da je suština u tome da tekst ne bude toliko dugačak, jer najveći broj ljudi čita dosta brzo. Ima i onih, koji, kako kaže, samo otvore tekst, bace pogled, i idu dalje.
Na smernice tokom rada na sadržaju jednog portala, prvenstveno utiče uređivačka politika.
„Trendovi su se menjali od kako postoje internet. Ljudi koji su prvi koristili internet su bili, da kažemo, ljudi višeg obrazovanja, naučnici, jer su oni imali pristup internetu. Kako se to proširilo, taj nivo interesovanja uopšte je postao uprosečen u odnosu na kompletno društvo. Tako da je normalno da prosečan građanin nema to interesovanje i tu pažnju koje ima neki naučnik. Samim tim, to pada i idemo ka tome da računamo na prosečnu pažnju – 30, 40 sekundi je odlično vreme za posvećivanje jednom tekstu“, rekao je urednik Internet portala RTS-a.
Objašnjava da postoji razlika i u targetiranoj publici: „Ako nam je cilj da imamo akademske tekstove na akademijskim sajtovima, onda se neće voditi previše računa, jer se računa da ta publika ima strpljenja da pročita od početka do kraja. Ako želimo da se obratimo vestima, širokoj populaciji, znači – ono što recimo radi sajt RTS-a, to znači da treba da budu vesti pisane tako da prosečan građanin ima interesovanje da pročita tih 30 do 50 sekundi. Kao što su i vesti na televiziji. Ni one ne traju. Vest na televiziji traje do 30 sekundi“.
Pitanje površnosti i „šta traži ljudski mozak“
Jovana Stojković, psiholog i psihoterapeut, dodala je da mnogi ljudi, kada vrše pretragu na internetu, vrlo često tragaju za instant-rešenjima, odnosno, traže informaciju u dve, tri rečenice. Taj sistem brzog odgovora je, kaže, često prisutan i u svakodnevnom životu.
U odnosu na potragu za brzim rešenjima i odgovorima, Stanojević u daljem razvoju medija ipak ne očekuje dramatične promene.
„Ne mislim da će se dramatično razlikovati, osim što će biti ta borba, koju će pre svega psiholozi da vode. Najviše se, ja mislim, u poslednje vreme, psiholozi angažuju upravo za tu čitanost i slično, da bi shvatili šta je to što ljudski mozak traži. I ja mislim da će se prilagođavati. Ljudski mozak se je razvijao milenijumima. Znači, ne možemo mi da očekujemo da će za 20, 30 godina nešto bitno da se promeni. Biće nekih sitnih stvari, sitnih promena“, rekao je Stanojević.
Promene vidi prvenstveno u vezi sa brzinom razvoja tehnologija: „Verovatno će biti više videa, ali to nema veze sa time šta mi volimo da čitamo ili ne volimo, nego ima veze sa brzinom tehnologije. Recimo, internet nije počeo kao video-platforma zbog toga što je bio jako spor. Znači niste mogli da pustite devedeset šeste, devedeset sedme, niste mogli da pustite video-klip, to bi vam se učitavalo pola sata… Danas vi to gledate praktično uživo“.
Naglašava de je prisutan problem sa platformom Tik-tok koja odgovara mladima koji u 15 sekundi vide ono što ih zanima: „Kad neko provede pola sata gledajući petnaestosekundne sadržaje, taj ništa nije postigao u životu, retko čega će se setiti. I u tekstu je problem. I u ovome što mi pričamo, ako sam ja rekao više od dve ili tri informacije u ovom razgovoru, a rekli smo ih najmanje 15, ljudi će zapamtiti samo ono što ih je najviše šokiralo“, zaključio je Stanojević.
Mnogi se iznenađujuće kratko zadržavaju na otvorenim sadržajima
Urednik Internet portala RTS-a je dodao i da ne možemo nikoga da nateramo da se informiše na pravi način – ukoliko on to ne želi.
„Ali kad dođemo u neke krizne situacije, a takvih kriznih situacija je mnogo i u toku dana i u toku meseca i godine, zavisi šta merimo krizom, ljudi se okreću sadržajima, tj. onima kojima veruju. Dakle, onda ne trče na Tik-tok da saznaju koliki će biti, ne znam, kurs ili temperatura. Idu tamo gde veruju da je ta informacija tačna“, rekao je Stanojević.
Jača tehnologija – veća očekivanja od pojedinca
Govoreći o uticaju napretka tehnologije, Stanojević objašnjava da se danas od prosečnog čoveka očekuje da radi ono što je pre sto godina radio neki naučnik.
„Da upravlja mobilnim telefonom, računarom da se koristi, i da je u automobilu okružen tehnologijom. Dakle, to nije bilo ranije. Znači, mi smo zadali sebi već previše zadataka koji nisu postojali pre sto godina. I sada, vi imate prosto pritisak da morate da obavite mnogo radnji u jednom… Kako tehnologija bude pokušavala da nam pomogne da radimo što manje, teraće nas da radimo što više, jer ćemo morati da upravljamo se puno toga“, zaključuje urednik Internet portala RTS-a Zoran Stanojević.
