Најмоћније компаније на свету су се удружиле против слободе говора и користе ваш новац од пореза да финансирају своју мисију.
Прошле недеље, Одбор за правосуђе Представничког дома САД објавио је извештај о мало познатом Глобалном савезу за одговорно медијско оглашавање (GARM) и његовом штетном промовисању цензуре. ГАРМ је огранак Светске федерације оглашивача (WFA), глобалне асоцијације која представља преко 150 највећих светских брендова, укључујући:Google, Apple, Microsoft, Disney, Adidas, British Petroleum, Nike, Mastercard, McDonald’s, Walmart и Visa итд.
WFA представља 90% глобалне потрошње на оглашавање, што чини скоро билион долара годишње. Али уместо да помогне својим клијентима да досегну што шири тржишни удео, WFA је себе поставила као наднационалну силу за цензуру.
Роб Раковиц и мисија да се замени „Први Амандман“
Роб Раковиц, лидер WFA, гаји посебан презир према слободи говора. Исмевао је Први амандман и „екстремну глобалну интерпретацију Устава САД“, коју је одбацио као „дослован закон стар 230 година (направљен искључиво од стране белих мушкараца).“
Раковиц је водио напоре ГАРМ-а да бојкотује оглашавање на Twitteru као одговор на то што је Илон Маск купио компанију. ГАРМ се хвалио да „се супротставља Илону Маску“ и да је приход од оглашавања компаније смањен „за 80% испод предвиђања прихода.“
Покушај да се Џо Роган уклони са стриминг платформи
Раковиц је такође подржао неуспешан покушај да се Spotify деплатформира Џо Роган након што је изразио скепсу према вакцинацији младих, здравих мушкараца против Covid-a.
Раковиц је покушао да застраши руководиоце Spotify-a захтевајући састанак са њима и тимом за који је рекао да представља „P&G (Proctor and Gamble), Unilever, Mars“ и пет оглашивачких конгломерата. Када је запослени у Spotify-u рекао да ће се састати са Раковицом, али не и са његовим конзорцијумом за цензуру, Раковиц је проследио поруку свом партнеру, написавши „овог човека треба ударити“ због одбијања његових захтева.
WFA је проширила своје напоре на директну манипулацију тржиштем вести.
Кроз партнерство са Глобалним индексом дезинформација, који се финансира од стране пореских обвезника, ГАРМ је покренуо „листе искључења,“ које су створиле де фацто бојкоте оглашавања на „ризичним“ сајтовима, које је описао као оне који показују „највећи ниво ризика од дезинформација.“
Ове листе су укључивале New York Post, Real Clever Politics, Daily Wire, TheBlaze, Reason Magazine и The Federalist. Лево оријентисани медији, као што су Huffington Post и Buzzfeed News, били су стављени на листу „најмање ризичних сајтова,“ што је олакшало повећање прихода од оглашавања.
GARM, WFA и Раковиц су последњи скандал који демонстрира уништавање наших слобода од стране консолидоване моћи као што је „Тrusted News Initiative“ или напори Џо Бајдена за цензуру. Дакле, циљ је уклонити све изворе неслагања како би се олакшао даљи корпоративизам олигархије која све више замењује републику и устав САД.
Напад WFA на демократију
Као што Rakowitz није могао да сакрије свој презир према „Првом амандману“, тако је и извршни директор WFA Стефан Лорке захтевао да његов конгломерат преузме демократски процес.
У припреми за „Festival Cannes Lions“ (скуп милијардера и мултинационалних корпорација у Јужној Француској сваког јуна), Лорке је објавио изјаву захтевајући од компанија да „остану на курсу DEI и одрживости.“ Према Лоркеу, ове политике морају укључивати одговоре на „климатске промене“ и промоцију „нето нулте“ политике,“ које су већ направиле хаос у квалитету живота Европљана.
Лорке је написао: „Ако се повучемо, ко ће гурнути напредак у овим виталним областима?“ Иако сугерише да одговор мора бити нико, традиционално самоуправљане земље би кретале својим путем у тим „виталним областима.“ И у тој парадигми, корпорација би била подређена држави.
Али уместо тога, WFA је преокренула тај систем
Кроз своје клијенте, трилионски гигант извлачи новац од влада, а затим користи та средства да захтевају да прихватимо њихово преобликовање наше културе. Паразит постаје арбитар „напретка,“ еродирајући друштво одговорно за његово постојање.
Док је WFA покушавао да казни све групе које су критиковали одговор на Covid, његов клијент „Abbott Laboratories“ је добио милијарде долара федералног финансирања за промоцију Covid тестова у војсци САД.
Док Лоерке захтева „нето нулте“ политике које ће нарушити западни начин живота, клијенти WFA попут Dell-a, GE-а, IBM-а и Microsoft-a добијају милијарде прихода од безбедносне државе САД.
Сила за геополитичку и културну манипулацију
Организација је фундаментално одвојена од традиционалног оглашавања, које има за циљ да повеже предузећа са потрошачима ради продаје производа или услуга; уместо тога, то је сила за геополитичку и културну манипулацију.
Можда ниједан клијент WFA не представља овај феномен боље од AB InBev-а, матичне компаније Bud Light-a, која је прошле године уништила милијарде долара тржишне вредности након што је одабрала Дајлана Малвејнија као икону за своју рекламну кампању.
На површини, избор Малвејнија као портпарола изгледао је као резултат извршне класе одвојене од својих клијената. Али Раковиц и WFA откривају дубљу истину; они не да несправно разумеју јавност, већ је презиру.
Напад на слободе запусане у уставу старом 230 године
Организација је сила дизајнирана да их казни због њихових неповољних, неодобрених веровања. То је напад на слободе записане у Уставу САД као „дословни закон стар 230 година,“. Мисија је да се уништи „право на примање информација и идеја,“ и да се САД подреди корпоративној олигархији.
Улог је овде веома висок
Економска револуција 15. века и надаље била је о драматичној промени у доношењу одлука, од елита ка обичним људима. Уз то је дошла шира дистрибуција имовине и растуће богатство током многих векова, што је кулминирало крајем 19. века. Уз то је дошла промена фокуса маркетинга, од елита ка свима осталима.
Консолидација оглашавања и његова контрола од стране држава удара у само срце онога што би слободне економије требало да буду. А ипак, државе које желе максималну контролу над јавним умом морају ићи тамо. Морају стећи пуну хегемонију, што укључује и оглашавање. То треба зауставити пре него што буде прекасно за враћање слободе над корпоративизмом.
