Planeta je suočena sa novom stvarnošću nakon što je dosegla prvu u nizu klimatskih prekretnica, odnosno masovno izumiranje koralnih grebena, navodi se u izveštaju na kojem je radilo 160 naučnika širom sveta.
Klimatske promene mogle bi biti ključne za Zemljine sisteme, od amazonskih prašume do polarnih ledenih ploča, te da je izbace iz ravnoteže do tačke urušavanja, što bi pokrenulo katastrofalne talase širom planete, upozoravaju naučnici.
„Brzo se približavamo višestrukim prekretnicama Zemljinog sistema koje bi mogle transformisati naš svet, sa razornim posledicama za ljude i prirodu“, izjavio je Tim Lenton, profesor na Institutu za globalne sisteme Univerziteta u Ekseteru i jedan od autora izveštaja.
Lenton je istakao da će svet premašiti granicu zagrejavanja od 1,5 stepeni, ali da je ključno minimizirati dalje zagrejavanje i što brže spustiti temperaturu.
Prema izveštaju, korali u toplim vodama prvi su na udaru.
Svetski grebeni od 2023. godine trpe najgore masovno izbeljivanje ikad zabeleženo zbog rekordno visokih temperatura okeana, a pogođeno je više od 80 odsto.
Nekadašnji podvodni svet prepun boja i života pretvara se u izbeljeni krajolik kojim dominiraju alge.
„Sada smo koralne grebene gurnuli izvan onoga sa čime se mogu nositi“, rekao je Maj Beret, koautor izveštaja.
Naučnici upozoravaju da će, ako se globalno zagrejavanje ne preokrene, opsežni grebeni biti izgubljeni, a posledice će biti dalekosežne.
Koralni grebeni ključno su stanište za morske vrste, važni za bezbedno snabdevanje hranom, doprinose bilionima dolara globalnoj ekonomiji i štite obalna područja od oluja.
Planeta je na ivici nekoliko novih prekretnica jer je gotovo sigurno da će premašiti globalno dogovoreni cilj ograničavanja zagrejavanja na 1,5 stepena Celzijusova iznad predindustrijskih nivoa.
Jedna od najalarmantnijih pretnji je potencijalni kolaps ključne mreže okeanskih struja na Atlantiku, što bi svet gurnuo u duboko smrzavanje, druge zagrejalo, poremetilo sezone monsuna i podiglo nivo mora.
„Sada postoji rizik da bi se kolaps mogao dogoditi tokom životnog veka ljudi koji danas žive na planeti“, upozorio je Beret.
Istraživač sa Univerziteta u Oslu i autor izveštaja Manjana Milkorit smatra da svet nije spreman za posledice prelaska ovih prekretnica.
„Trenutne politike i međunarodni sporazumi dizajnirani su za postepene promene, a ne za ovakve nagle, nepovratne i međusobno povezane pomake“, rekla je Milkoritova i dodala da način na koji vlade sada reaguju može oblikovati Zemljin sistem na jako dugo vreme.
U izveštaju se poziva na brzo smanjenje zagađenja koje zagrijava planetu i povećavanje uklanjanja karbona iz atmosfere.
Kao pozitivne stvari u izveštaju se navode korišćenje solarne energije, električnih vozila, baterija i toplotnih pumpi.
Izveštaj dolazi samo mesec dana pre klimatske konferencije u Brazilu.
