Kanada je danas postala prva zemlja G7 koja je formalno priznala palestinsku državu. Australija je brzo sledila primer, rekavši da je to deo „međunarodnog napora za dvodržavno rešenje“. Nekoliko minuta kasnije, britanski premijer potvrdio je priznanje Palestine. Kier Starmer je rekao da je taj potez potreban kako bi se „oživela nada u mir i rešenje s dve države“. Priznanje tri bitna američka saveznika u roku od nekoliko minuta svakako je unapred dogovoreno i koordinisano. Tramp, trenutno najjači zaštitnik Izraela, otvoreno je protiv ovog poteza.
Naglasio je da to „nije nagrada za Hamas“ i da se nada da Hamas nema budućnost. Starmer je takođe pozvao na trenutno oslobađanje talaca koje Hamas drži u Gazi i zatražio od izraelske vlade da ukine ograničenja na granici Gaze kako bi se omogućio dotok veće pomoći. „Glad i razaranje su apsolutno nepodnošljivi“, rekao je britanski premijer, ciljajući na poteze izraelske vojske u Gazi.
Izraelski premijer Netanjahu je izjavio: „Moraćemo da se borimo u UN i na drugim arenama protiv lažne propagande usmerene protiv nas i protiv poziva na uspostavljanje palestinske države koja bi ugrozila naš opstanak i služila kao apsurdna nagrada za terorizam“.
Dopisnici sa Zapadne obale govore da među stanovnicima vlada „oprezni optimizam“.
Dvodržavno rešenje
Dvodržavno rešenje je međunarodno podržana (UN i EU) formula za mir između Izraela i Palestinaca. Predlaže nezavisnu palestinsku državu na Zapadnoj obali i u Gazi, sa istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom. Postojala bi uz Izrael. Izrael odbacuje dvodržavno rešenje. Tvrdi da svako konačno rešenje mora biti rezultat pregovora s Palestincima i da državnost ne bi trebalo da bude preduslov. Palestinska uprava – osnovana posle mirovnih sporazuma 1990-ih i sa sedištem na Zapadnoj obali – podržava dvodržavno rešenje, ali Hamas to ne čini jer se protivi postojanju Izraela.
Hamas kaže da bi mogao da prihvati privremenu palestinsku državu na osnovu de fakto granica iz 1967, bez zvaničnog priznavanja Izraela, ako bi izbeglicama bilo dato pravo na povratak. Raniji napori za rešavanje sukoba doveli su do toga da su izraelski i palestinski lideri 1993. potpisali sporazum nazvan Mirovni sporazum iz Osla. To je trebalo da pruži okvir za mirovne pregovore. Međutim, pregovori su na kraju propali, a svaka strana je krivila onu drugu.
Prepreke
Palestina je država koja i postoji i ne postoji. Ima veliki stepen međunarodnog priznanja, diplomatske misije u inostranstvu i timove koji se takmiče u sportskim nadmetanjima, uključujući Olimpijske igre, piše međunarodni analitičar Pol Adams za BBC. Ali zbog dugotrajnog spora Palestinaca s Izraelom: nema međunarodno dogovorene granice, nema glavni grad i nema vojsku. Problem je i podela vlasti unutar palestinskih teritorija, teritorijalna rascepkanost, stalno širenje izraelskih doseljenika na Zapadnoj obali, gotovo nepostojeće međusobno poverenje između Izraela i Palestinaca, ali i interesi raznih regionalnih i globalnih aktera.
Zbog izraelske vojne okupacije Zapadne obale, Palestinska uprava, osnovana posle mirovnih sporazuma 1990-ih, nema potpunu kontrolu nad svojom teritorijom ili stanovništvom. Gaza, gde je Izrael takođe okupaciona sila, nalazi se usred razornog rata. S obzirom na svoj status svojevrsne kvazi-države, priznanje je donekle simbolično. Predstavljaće snažnu moralnu i političku poruku, misli Adams, ali će malo toga promeniti na terenu.
