Sport i košarka nastavili su dalje da teku, ali se oseća praznina, velika praznina u svetu sporta, a pogotovo u prvim redovima „njegovog“ Stejpls Centra odakle je nakon legendarne oproštajne utakmice nastavio da bodri svoje „Jezeraše“. O njegovom uticaju na igru a i van nje će se dugo pričati, dok video materijali svedoče o čoveku koji je bio više od košarkaša.
Kobi Brajant, legenda Los Anđeles Lejkersa i NBA lige, 26. januara 2020. poginuo je u tragičnoj helikopterskoj nesreći zajedno sa svojom ćerkom i članovima njenog školskog košarkaškog tima. Popularni „Black Mamba“ je bio više nego sjajan košarkaš, bio je otac, muž i sin. Kobi nikada neće biti zaboravljen jer je uspeo da zacementira svoje nasleđe kao jedan od najvećih koji je ikada igrao ovu igru.
Zaostavština koja prevazilazi košarku
Najviše će ostati upamćen po neverovatnoj radnoj etici kojom je inspirisao hiljade mladih košarkaša koji će krenuti njegovim stopama. I ne samo hiljade mladih košarkaša, nego i ljudi koji nemaju veze sa košarkom: biznismena, naučnika, ekonomista, običnih radnika i generalno svih ljudi koji hoće da grade disciplinu, veruju u sebe i mukotrpan rad koji će ih dovesti do željenog cilja. Njegovi motivacioni saveti i videi na društvenim mrežama koji su već godinama „viralni“ svedoče da je njegovo nasleđe nezaboravno i da će „Mamba mentality“ filosofija biti temelj mnogih, nadolazećih generacija.
S’toga ne treba da čudi što je Kobi inspiracija Novaku Đokoviću, koji je uspeo u potpunosti da se konektuje sa tom energijom kojom zrači Brajantova životna filosofija.
Čuvena priča sa Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine
Mnoge lepe i inspirativne priče čuli smo tek nakon njegove smrti. Međutim, jedna anegdota se posebno ističe od ostalih jer na pravi način dočarava istinski karakter pobednika kakav je Kobi posedovao.
Priča je nastala je u leto 2012, na pripremama američke reprezentacije za Olimpijske igre u Londonu, a podelio ju je jedan od kondicionih trenera reprezentacije SAD.
„Noć pre prvog treninga pamtim da sam gledao ‘Kazablanku’ prvi put i da je bilo oko pola četiri ujutru. Legao sam u krevet, polako se uspavljivao i odjednom sam čuo da mi zvoni mobilni telefon. Bio je to Kobi i nervozno sam se javio“
– „Hej, Robe, nadam se da te ne uznemiravam?“, rekao mi je.
– „Hm, ne, šta ima Kobi?“
– „Samo sam se pitao da li bi mogao da mi pomogneš oko treninga, to je sve“
„Pogledao sam na sat i bilo je 4.15“, pamti on.
Kondicioni trener je pristao da ode u salu i oko pet ujutru je bio u trening sali, gde ga je Kobi sačekao toliko znojav kao da se kupao u bazenu, napisao je Rob u svom blogu.
Prema njegovom svedočenju, Brajant je oko sat vremena radio vežbe u teretani, oko kojih je zapravo i želeo da se konsultuje sa njim. Pošto su završili sa tegovima, Kobi je rekao da će ostati još malo u sali, da bi radio na šutu.
Rob se za to vreme vratio u hotel i samo se srušio u krevet, zaspao i spavao do oko 11, kada je bilo vreme za prvi timski trening tog dana. Kada je stigao u dvoranu, video je da tadašnji selektor Amerikanaca Majk Kšiševski priča sa Durentom, Džejmsom i Entonijem, dok je na drugoj strani terena Kobi Brajant šutirao sam na koš.
Tada je prišao Kobiju i pitao ga da li je zadovoljan jutarnjim treningom, na šta mu je Brajant odgovorio pomalo iznenađeno: „Kojim treningom?“
– „Pa, radili smo na kondiciji, u teretani…“
– „A, bio je sjajan Robe, cenim tvoju pomoć“.
Potom je ostao šokiran.
– „Pa, kada si završio?“, pitao ga je trener.
– „Šta kada sam završio?“, odgovorio je Kobi.
– „Kada si završio šutiranje? U koliko sati si otišao iz sale?“
– „Aha, evo upravo sada. Hteo sam da ubacim 800 koševa pre kraja.
Mnogi su posumnjali u istinitost ove priče jer se ovaj trener u stručnom štabu selekcije SAD potpisao pod pseudmonimom, ali priče mnogih njegovih saigrača svedoče da ovakav tip treninga Brajantu uopšte nije bio stran.
Činio je od košarke poeziju u pokretu
Iako je 5 puta bio šampion NBA lige i 2 puta najkorisniji igrač sezone u dresu Lejkersa, Brajant će ostati urezan u sećanju fanova kao neko ko je promenio igru i istinski je živeo i van granica „Stejpls Centra“.
Strast. Bezobrazluk. Neustrašivost. Opsednutost. Hladnokrvnost. Prefinjenost. Lakoća. Išao je do krajnjih granica i tamo gde su drugi odustajali, on je nastavljao da „grize i ubija“ sa onolikom dozom otrova koju samo „Crna Mamba“ ima. Lagano ju je igrao, tačnije, nije je igrao, plesao ju je onako kako je samo Majkl (Džordan) pre njega plesao. Činio je od nje poeziju u pokretu, ono što ona u svojoj suštini i jeste.
Od košarke se oprostio 2016. godine. Stavio je tačku na prvi čin svog života pesmom koju je napisao „Draga košarko“. Za animirani film u kome ju je čitao dobio je i Oskara, a pored toga što je pesmu napisao, takođe je u animaciji i emotivno čitao tekst pesme.
A ona glasi ovako:
Draga košarko,
Od trenutka kad sam počeo da rolam tatine čarape i šutiram zamišljene šuteve za pobedu u „Grejt Vestern Forumu“ znao sam da je jedna stvar stvarna:
Zaljubio sam se u tebe. Ljubav tako duboka da sam ti dao sve – Od mog uma i tela do mog duha i duše.
Kao šestogodišnji dečak duboko zaljubljen u tebe nikad nisam video kraj tunela. Video sam samo sebe kako istrčavam iz njega. I tako sam trčao. Trčao gore-dole po svakom terenu.
Za svakom ničijom loptom za tebe. Tražila si da se borim, dao sam ti svoje srce jer sam za to dobio puno više.
Igrao sam kroz znoj i bol ne zato što me je zvao izazov nego zato što si me ti zvala. činio sam sve za tebe, jer to je ono što radiš. Kad se zbog nekog osećaš tako živ kao što sam se ja osećao zbog tebe.
Dala si šestogodišnjem dečaku njegov lejkerski san i uvek ću te voleti zbog toga. Ali ne mogu te tako opsesivno voleti još dugo. Ova sezona je sve što još mogu dati.
Moje srce može istrpeti lupanje, moj um se može nositi s naporom, ali moje telo zna da je vreme za oproštaj. I to je u redu.
Spreman sam pustiti te. Želim da sad znaš da možemo zajedno uživati u svakom zajedničkom trenutku koji nam je ostao.
U dobrom i lošem. Dali smo jedno drugom sve što imamo. I oboje znamo, šta god sledeće radio, da ću uvek biti onaj klinac sa srolanim čarapama, košem za smeće u uglu
Pet sekundi na satu Lopta u mojim rukama.
5…4…3…2…1
Volim te zauvek, Kobi
Počivaj u miru Kobi Bin Brajant.
