Naučnici su otkrili da čak i nekoliko sati izloženosti zagađenju vazduha smanjuje fokus, otežava čitanje emocija i slabi selektivnu pažnju. Ova kognitivna oštećenja mogu uticati na svakodnevni život i produktivnost, izazivajući zabrinutost zbog dugoročnih posledica.
Kratkoročno zagađenje vazduha utiče na pažnju i ponašanje
Nova studija otkriva da kratkotrajna izloženost česticama zagađenja (PM) može smanjiti sposobnost osobe da se koncentriše i interpretira emocije, potencijalno otežavajući svakodnevne zadatke – poput kupovine namirnica.
Naučnici su utvrdili da čak i kratkotrajna izloženost visokim nivoima PM može oslabiti koncentraciju, povećati ometenost i uticati na društveno ponašanje.
Testiranje uticaja zagađenja na mozak
Kako bi istražili ove efekte, istraživači su izložili učesnike ili zagađenom vazduhu – generisanom pomoću dima sveće – ili čistom vazduhu. Zatim su testirali njihove kognitivne sposobnosti pre i četiri sata nakon izloženosti, mereći radnu memoriju, selektivnu pažnju, prepoznavanje emocija, psihomotornu brzinu i održavanje pažnje.
U rezultatima objavljenim danas (6. februara) u časopisu Nature Communications, istraživači sa Univerziteta u Birmingemu i Mančesteru otkrivaju da su selektivna pažnja i prepoznavanje emocija bili negativno pogođeni zagađenjem vazduha – bez obzira na to da li su ispitanici disali normalno ili samo na usta.
Upala – mogući uzrok kognitivnih deficita
Stručnjaci sugerišu da bi upala izazvana zagađenjem mogla biti odgovorna za ove deficite, napominjući da su selektivna pažnja i prepoznavanje emocija bili pogođeni, dok radna memorija nije. Ovo ukazuje da su neke moždane funkcije otpornije na kratkoročnu izloženost zagađenju.
Koautor studije, dr Tomas Faherti sa Univerziteta u Birmingemu, izjavio je: „Naša studija pruža ubedljive dokaze da čak i kratkotrajna izloženost česticama zagađenja može imati trenutne negativne efekte na moždane funkcije ključne za svakodnevne aktivnosti, poput odlaska u nabavku.“
Profesor Fransis Poup, takođe sa Univerziteta u Birmingemu, dodao je: „Loš kvalitet vazduha podriva intelektualni razvoj i produktivnost radnika, sa značajnim društvenim i ekonomskim posledicama u visoko-tehnološkom svetu koji se oslanja na kognitivnu izvrsnost.
Smanjena produktivnost utiče na ekonomski rast, dodatno naglašavajući hitnu potrebu za strožim regulacijama kvaliteta vazduha i merama javnog zdravlja kako bi se suzbili štetni efekti zagađenja na moždane funkcije, posebno u visoko zagađenim urbanim sredinama.“
Zašto su kognitivne sposobnosti ključne za svakodnevni život
Kognitivne funkcije obuhvataju širok spektar mentalnih procesa koji su ključni za svakodnevne zadatke. Na primer, selektivna pažnja pomaže u donošenju odluka i usmerenju na ciljeve – poput fokusiranja na proizvode sa liste dok kupujete namirnice, ignorišući ostale artikle i odolevajući impulsivnim kupovinama.
Radna memorija služi kao privremeni prostor za držanje i manipulaciju informacijama, što je ključno za zadatke koji zahtevaju istovremenu obradu i skladištenje podataka – poput planiranja rasporeda ili vođenja više razgovora odjednom.
Socio-emocionalna kognicija, koja uključuje prepoznavanje i tumačenje emocija kod sebe i drugih, pomaže u usmeravanju društveno prihvatljivog ponašanja. Iako su ove kognitivne veštine odvojene, one zajedno omogućavaju uspešno obavljanje zadataka kako na poslu, tako i u drugim aspektima života.
Dugoročne posledice za ranjive populacije
Studija ističe potrebu za daljim istraživanjima kako bi se razumele putanje kroz koje zagađenje vazduha utiče na kognitivne funkcije, kao i dugoročni efekti, posebno kod ranjivih populacija poput dece i starijih osoba.
Koautor studije, profesor Gordon MekFigans sa Univerziteta u Mančesteru, naglasio je:
„Ova studija pokazuje važnost razumevanja uticaja zagađenja vazduha na kognitivne funkcije i potrebu za istraživanjem različitih izvora zagađenja na zdravlje mozga, posebno kod starijih osoba.“
Studija je prva koja je eksperimentalno manipulisala načinima udisanja PM čestica, pružajući dragocene uvide u to kako različiti putevi unosa zagađenog vazduha utiču na kognitivne funkcije. Istraživači naglašavaju potrebu za daljim ispitivanjem dugoročnih posledica i potencijalnih zaštitnih mera.
Globalna zdravstvena kriza: Zagađenje vazduha i smrtnost
Na globalnom nivou, zagađenje vazduha predstavlja vodeći ekološki faktor rizika po ljudsko zdravlje, povećavajući prevremenu smrtnost. Štetni efekti lošeg kvaliteta vazduha na kardiovaskularni i respiratorni sistem su dobro poznati, a povezani su i sa neurodegenerativnim bolestima poput: multipla skleroze, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.
PM2.5 su zagađujuće čestice koje najviše utiču na ljudsko zdravlje, a procenjuje se da je samo 2015. godine 4,2 miliona smrtnih slučajeva bilo povezano s njima. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporučuje da 24-časovni i godišnji limiti koncentracije PM2.5 budu ispod 15 μg/m³ i 5 μg/m³, respektivno.
