Na društvenim mrežama pojavila se nedavno reklama kojom se nudi studentima pomoć veštačke inteligencije za pisanje seminarskih radova. Bubice, puškice, sakrivene knjige ispod klupe očigledno su davna prošlost. I profesori znaju kako sa tim da izađu na kraj. A da li su spremni za novog protivnika?
„Konkretno ako nešto kodiram, ako nešto u kodu ne radi, veštačka inteligencija služi kao pomoć da se ti problemi brže reše. Mislim da vezano za IT, pogotovo za neke stvari koje su vezane za programiranje, jeste od velike pomoći“, kaže jedan od sagovornika.
Veštačka inteligencija ima i prednosti i mane i, kako kažu studenti, koriste je najčešće da bi ubrzali proces pisanja i uštedeli vreme.
Na društvenim mrežama pojavila se objava u kojoj se nudi pomoć veštačke inteligencije u pisanju seminarskih radova. I očigledno, ima zainteresovanih.
Kako su nam rekli na Fakultetu organizacionih nauka, čak 40 studenata je u pisanju seminarskih radova koristilo veštačku inteligenciju.
Sumnju je pobudilo to što su radovi ličili jedan na drugi. Nije lako proveriti da li je nešto generisala veštačka inteligencija, ali profesori mogu da otkriju da li je rad urađen samostalno ili ne.
Osukudni alati za proveru
Vanredna profesorka Fakulteta političkih nauka Milica Kulić objašnjava da je teško tvrditi da je rad generisan nekim programom, jer ne raspolažu alatima kojima bi to mogli da ustanove. Naročito je teško ukoliko je rad pisan na engleskom, jer veštačka inteligencija – na primer ČetDžipiti – na tom jeziku nudi znatno bolja rešenja nego na srpskom.
„Na srpskom jeziku vidite da je rečenica nezgrapna, ali ni to ne mora da bude. Moguće je da se u ovom momentu to već razvija toliko da mene opovrgne. Znači, profesor mora da čita i da ustanovi da li taj rad ima ideju zbog koje je napisan. Ako je rad stavljen u neki program i samo tako generisan, pa taj rad i nema neku vrednost koju bismo mi sad ocenili ne znam kako, mogao bi da ga napiše bilo ko“, napominje profesorka Kulić.
Dozvoljeno korišćenje VI, ali…
Ukoliko studentu veštačka inteligencija napiše seminarski rad, to se smatra plagijatom i kad se tako nešto utvrdi – sledi disciplinski postupak.
„Sasvim je u redu da student iskoristi neki drugi alat, bilo da je u pitanju neki alat za obradu podataka ili alat generativne veštačke inteligencije da analizira svoje rezultate, da ih uobliči na neki način, ali on ih mora koristiti kao alat, a ne kao sredstvo koje rešava za njega određene zadatke“, ističe profesor Fakulteta organizacionih nauka Đorđe Krivokapić.
I na kraju, kao test, pitali smo kako da o ovoj temi napravimo prilog. Savet je bio da počnemo nekom zanimljivom pričom o tome kako je veštačka inteligencija uticala na nečiji život, a potom su se ređale samo definicije.
Zaključak – veštačka inteligencija može da bude dragocena pomoć u prikupljanju podataka, ali ipak ne može da zameni maštu koja je svojstvena samo ljudskoj vrsti.
