На друштвеним мрежама појавила се недавно реклама којом се нуди студентима помоћ вештачке интелигенције за писање семинарских радова. Бубице, пушкице, сакривене књиге испод клупе очигледно су давна прошлост. И професори знају како са тим да изађу на крај. А да ли су спремни за новог противника?
„Конкретно ако нешто кодирам, ако нешто у коду не ради, вештачка интелигенција служи као помоћ да се ти проблеми брже реше. Мислим да везано за ИТ, поготово за неке ствари које су везане за програмирање, јесте од велике помоћи“, каже један од саговорника.
Вештачка интелигенција има и предности и мане и, како кажу студенти, користе је најчешће да би убрзали процес писања и уштедели време.
На друштвеним мрежама појавила се објава у којој се нуди помоћ вештачке интелигенције у писању семинарских радова. И очигледно, има заинтересованих.
Како су нам рекли на Факултету организационих наука, чак 40 студената је у писању семинарских радова користило вештачку интелигенцију.
Сумњу је побудило то што су радови личили један на други. Није лако проверити да ли је нешто генерисала вештачка интелигенција, али професори могу да открију да ли је рад урађен самостално или не.
Осукудни алати за проверу
Ванредна професорка Факултета политичких наука Милица Кулић објашњава да је тешко тврдити да је рад генерисан неким програмом, јер не располажу алатима којима би то могли да установе. Нарочито је тешко уколико је рад писан на енглеском, јер вештачка интелигенција – на пример ЧетЏипити – на том језику нуди знатно боља решења него на српском.
„На српском језику видите да је реченица незграпна, али ни то не мора да буде. Могуће је да се у овом моменту то већ развија толико да мене оповргне. Значи, професор мора да чита и да установи да ли тај рад има идеју због које је написан. Ако је рад стављен у неки програм и само тако генерисан, па тај рад и нема неку вредност коју бисмо ми сад оценили не знам како, могао би да га напише било ко“, напомиње професорка Кулић.
Дозвољено коришћење ВИ, али…
Уколико студенту вештачка интелигенција напише семинарски рад, то се сматра плагијатом и кад се тако нешто утврди – следи дисциплински поступак.
„Сасвим је у реду да студент искористи неки други алат, било да је у питању неки алат за обраду података или алат генеративне вештачке интелигенције да анализира своје резултате, да их уобличи на неки начин, али он их мора користити као алат, а не као средство које решава за њега одређене задатке“, истиче професор Факултета организационих наука Ђорђе Кривокапић.
И на крају, као тест, питали смо како да о овој теми направимо прилог. Савет је био да почнемо неком занимљивом причом о томе како је вештачка интелигенција утицала на нечији живот, а потом су се ређале само дефиниције.
Закључак – вештачка интелигенција може да буде драгоцена помоћ у прикупљању података, али ипак не може да замени машту која је својствена само људској врсти.
