Света тајна покајања и исповести је Богом установљена тајна Цркве у којој покајник, кроз смирено покајање и признање својих грехова, слабости и страсти пред свештеником, као сведоком свога покајања, добија савршено опроштење грехова и благодатну утеху и помоћ у својој борби са сопственим страстима.
Када размишљамо о исповести, увек треба да имамо на уму да ниједан грех, ма колико велик нам се чинио, не може превазићи милосрђе и љубав Божију. Само непокајан и неисповеђен грех је неопростив. Зато, исповести треба приступати са вером и надом у милосрђе Божје.
Важност редовне исповести
Иако Света тајна исповести није директно везана за свето причешће и не морамо се исповедати пред свако причешће, требало би са духовним оцем одредити колико често ћемо приступати овој светој тајни, јер исповест је веома важан део духовног живота хришћана. За исповест се треба ваљано припремити.

Прва ствар за онога који се спрема за исповест мора бити испитивање срца. Зато је потребно да се човек припреми неколико дана – да пости, да чита духовну литературу, да се више моли, да чита савете и поуке о Светој Тајни Покајања, да се сети и да, ако треба, запише своје грехе.
Пре исповести, треба се, најпре, молити Богу да нам дарује покајничко расположење и свест о нашим гресима, али и да просветли исповедника како би нам казао реч корисну и дао одговарајући савет.
Они који ретко долазе на исповест, могу на папиру да напишу подсетник, како им се на исповести уста не би „везала,“ било због треме, или заборава, а могу и да замоле исповедника да их током исповести усмерава питањима.
Карактеристике искрене исповести
Исповест треба да буде редовна (макар по једном у току свакога поста), искрена, неизвештачена, јасна и концизна. Покајање је свеукупна промена човековог бића на боље. Одбацивање греха, прихватање врлина, промена ума, начина размишљања и живота, а не површно, декларативно и неделатно признавање своје грешности.
Детаљисање о својим гресима и анализирање ситуација које су до њих довеле у току исповести је сувишно и треба га избегавати. Да су покајање и исповест искрени, доказ је чврста решеност да се, уз Божју помоћ, исти греси не понављају. Исповест, такође, није време за разговор са свештеником на разне духовне или теме из породичног живота. За то постоји друго време и место.
Треба се старати да у своју исповест не увлачимо друге људе, поготову не као оправдање за своје грехе и пропусте. Искрена исповест подразумева свесно преузимање одговорности за своја дела.
Непокајаност и последице неискрене исповести
Од неискрене исповести нико нема користи, већ само штету. Имајмо на уму: не постоји мали и велики грех. Сваки грех значи удаљавање и прекид заједнице, било с Богом, било с ближњим. У томе је сав ужас и трагедија греха. Зато, све грехе можемо поделити на две врсте: не на велике и мале, већ на оне које чинимо из недостатка љубави према Богу и оне које чинимо због недостатка љубави према ближњем. С обзиром на то да је грех свуда, и у нама и око нас, и да смо због тога изгубили појам о греху, следи списак грехова како бисмо приликом испитивања срца могли да га идентификујемо:
Списак грехова
Гордост; сујета; неверје; сујеверје; маловерје; самољубље; славољубље; празнословље (испразни и непристојни разговори); свадљивост; гневљивост; непоштовање родитеља, старијих и свештеника; непослушност; презир; дрскост у опхођењу; осуђивање; нетрпељивост; трвдоглавост; истрајавање у лошим стварима; непокајаност; незахвалност Богу и ближњима; неповерење у Божји Промисао; исмевање туђих мана и телесних недостатака; завист; оговарање; клеветање; лажно сведочење; сплеткарење; псовка, нарочито псовање Имена Божјег и светиња; злурадост; проклињање; лаж; крађа; лењост; роптање; среброљубље; користољубље; коцкање; зеленаштво; уцењивање; очекивање захвалности за учињена добра; преједање; опијање; злоупотреба дувана, наркотика и лекова; неуздржљивост; читање јеретичких и саблажњивих књига и часописа; припадност сектама и расколима; злоупотреба телевизије и интернета; порнографија; непоштовање Божјих заповести; немар према своме вечном спасењу; немилостивост и неосетљивост према потребитима; злостављање људи и животиња; немаран однос према супружнику, деци, старијима и њиховим потребама; немолитвеност; нередовна и неискрена исповест; нередовна и расејана лична молитва; нечитање Светога Писма и душекорисне духовне литературе; занемаривање поста; нередовно причешћивање; безразложно изостајање и/или кашњење на црквена богослужења; неслављење Крсне славе, или слављење на непобожан начин; непоштовање недеље и празника; немар према сопственом здрављу, или здрављу ближњих; одлазак код врачара, гатара, биоенергетичара, белих магова; блудне и хулне помисли; похотљивост; разврат; блуд (самозадовољавање, прељуба, хомосексуализам); живот у невенчаном и неблагословеном браку; убиство; коришћење контрацептивних средстава; абортус; очајавање; покушај самоубиства…
Молитва пре исповести
Уколико на исповест чека већи број људи, док чекате свој ред, искористите време да се помолите Богу за себе и духовника:
Господе Исусе Христе, Сине Божији, даруј мени грешном и недостојном слузи Твоме искрено покајање и снагу за исправљање живота по јеванђелским заповестима Твојим, молитвама Пресвете Богородице и свих Светих Твојих. Помени и помилуј слугу Твога, мога духовног оца, просвети га благодаћу Свесветога Твојег Духа и умножи у њему духовне дарове, испуни га мудрошћу, милошћу и љубављу и његовим светим молитвама опрости мени, грешнику, и свој његовој духовној деци опрости, као Добар и Човекољубив. Амин!
Аутор: свештеник Дејан Крстић