Ove godine letnje računanje vremena počelo je danas u dva sata posle ponoći, kada se sat pomerio na tri, odnosno jedan sat unapred. Ali pomeranje sata može da ima posledice i po naše zdravlje.
Svake godine, dva puta godišnje, milioni ljudi širom sveta pomeraju kazaljke na svojim satovima, jednom unapred u proleće i jednom unazad u jesen.
Letnje računanje vremena svake godine izaziva brojne rasprave. Dok neki tvrde da donosi brojne prednosti, drugi ističu njegove negativne posledice, posebno po zdravlje.
Ideja o pomeranju sata potiče još iz 18. veka. Ozbiljnije je primljeno tek u 20. veku, posebno tokom Prvog i Drugog svetskog rata.
Glavni razlozi za uvođenje su bili ušteda energije, da se ljudi prilagode prirodnoj svetlosti, koristeći je više tokom dana. Zatim i povećana produktivnost i aktivnosti na otvorenom i manje saobraćajnih nesreća u večernjim satima. Dok iz ekonomskog ugla, neki sektori poput turizma i ugostiteljstva beleže rast prihoda, jer ljudi provode više vremena van kuće.
Ipak, u modernom svetu, gde se energija troši na klima-uređaje, računare i veštačko osvetljenje, pokazalo se da koristi i nisu toliko značajne kako se mislilo.
Iako su razlozi za njegovo uvođenje bili praktični, brojne studije pokazuju da pomeranje sata može imati negativan uticaj na ljudski organizam.
Poremećaj sna
Jedan od najvećih problema sa prelaskom na letnje računanje vremena jeste poremećaj cirkadijalnog ritma, unutrašnjeg biološkog sata koji reguliše san i budućnost. Kada se sat pomeri unapred, telo se mora prilagoditi ranijem buđenju, što može dovesti do nesanice, umora i lošeg kvaliteta sna.
Povećan rizik od srčanih problema
Istraživanja su pokazala da prvih nekoliko dana nakon prelaska na letnje vreme dolazi do povećanja broja srčanih udara i moždanih udara. Nedostatak sna i nagla promena ritma mogu povećati nivo stresa i uticati na krvni pritisak.
Povećana sklonost depresiji i anksioznosti
Promena vremena može uticati na mentalno zdravlje, posebno kod osoba koje su osetljive na promenu u ritmu sna. Neka istraživanja sugerišu da pomeranje sata može povećati rizik od sezonske depresije i anksioznosti.
Smanjena koncentracija i produktivnost
Zbog gubitka sna, mnogi ljudi prijavljuju probleme sa koncentracijom i fokusom u danima nakon prelaska na letnje računanje vremena. Studije pokazuju da čak i mala promena u vremenu odlaska na spavanje može uticati na donošenje odluka i brzinu reakcije, što može povećati rizik od nezgoda na poslu i u saobraćaju.
Uticaj na metabolizam i telesnu težinu
Neki naučnici veruju da pomeranje sata može uticati na metabolizam, jer menja vreme obroka i osećaj gladi. Poremećen ritam može doprineti povećanom unosu kalorija i narušavanju telesne ravnoteže.
Sve više zemalja razmatra ukidanje pomeranja sata, jer su koristi minimalne, dok su negativni efekti sve očigledniji.
