Ljudi zapadaju u bezizlazne životne prilike koje su takve da im vrlo često i život visi o koncu. U tim trenucima beznađa za koje oni smatraju da ne postoji rešenja, iznenada se pojavljuje razrešenje koje kao da niotkud dolazi. Ali, to što je van domašaja našeg pogleda i razuma, dolazi sa nebeskih visina ljubavi Božije. Evo jednog primera. Godine 2006, za svetovno poimanje života, za mene se moglo reći da sam jedna mlada i uspešna ženska osoba. Radim u beogradskoj firmi, 25 godina starosti, plata 1200 eura prosek, samostalna, odvojila se od roditelja, plaćam stan, izdržavam se, uspešna u poslu kojim se bavim. Ali prazna i nezadovoljna. Takav je bio život bez Boga.
Kako sam osećala nezadovoljstvo i prazninu mislila sam da je u pitanju posao, pa sam poželela promenu, i u tom trenutku se u mom životu pojavila osoba N.N. sa nekim idejama, ali bez novca. Videvši u tome mogućnost da se izvučem iz posla kojim sam se bavila (trgovački putnik-komercijala), a i da pomognem osobi N.N. da uspe u tome što radi, podnesem zahtev za dozvoljen minus u banci koji je odobren u visini plate, i skoro celu platu još (između ostalog i novac koji je odvojen za režijske troškove) pozajmim toj osobi uz dogovor sa njom i još jednom osobom da mi se za mesec dana to vrati.
Po našim tadašnjim dogovorima to je sve bilo moguće. Međutim, samo čovek pomračenog uma mogao da to vidi onako kako sam to ja tada videla. Od tog trenutka, što bi narod rekao, kola su krenula niz brdo! Na poslu krenuli problemi, prodatu robu u visini od preko 3 miliona dinara nisam mogla da naplatim (a pravilo u firmi je da sve što komercijalista ne naplati odbija mu se od plate). To je značilo da radim jedan duži period bez nadoknade! Vlasnica stana u kom sam stanovala dolazi i obaveštava me da joj se mlađi sin oženio i da moram u roku od mesec dana da napustim stan, jer oni nemaju gde da žive! To je značilo da treba da isplatim sve zaostale režijske troškove, da okrečim stan, da nađem novi i po pravilu za njega dam bar 3 – 6 mesečnih kirija unapred, a na platu ne smem ni da pomislim a kamo li da pitam!
Pokušavam da se snađem za novac ali kako to obično biva niko nema niti može da mi pomogne! Roditelji nemaju odakle pa ne smem ni da ih pitam iako bi se verovatno snašli, ali ne! Mogu ja to sama, pa ja sam samostalna i na kraju krajeva odvojila sam se od njih! Vreme je prolazilo, novi stan nisam ni tražila jer nemam sa čim da ga platim, ali očekivala sam povratak pozajmljenih para, pa ću onda lako za stan i troškove, i kad imaš pare lako ćeš naći i novi stan! Ni sanjala nisam da taj novac nikada neću videti! Upravo to se desilo-ćorsokak! Osoba N.N. se nije javljala a kada sam uspela da dođem do nje jedino što je govorila je: “Ja nemam nikakve pare i ti to meni nisi pozajmila nego poklonila“! Kao da me neko udario maljem u glavu, sve se vrtelo oko mene! Padala sam u iskušenje da nađem nekog da tu osobu premlati, ali Bogu hvala nisam!
Jedna drugarica me primila u svoj „stan“ od 20 kvadrata, u kom nije bilo mesta za jednu a kamoli za dve osobe, jedna soba i kupatilo (do kraja života ću joj biti zahvalna na tome). Upala sam u očaj, za mene je to bila bezizlazna situacija, bilo mi je jako loše i psihički i fizički! Gde god se okreneš zatvorena vrata. Prestala sam da izlazim iz tog stana, na teren i na posao više nisam mogla, odrađivala sam telefonom! Najgore pomisli su mi prolazile kroz glavu! Nekako se, kako sam tumbala te svoje stvari, u mojim rukama našla knjiga koju sam dobila od jedne drugarice, i da bih pobegla od svega i verovatno i od same sebe, počela sam da je čitam!
Knjiga se zvala „Sveti Nektarije Eginski, Zemaljski Anđeo-Nebeski Čovek“.
Od kad sam je uzela u ruke nisam više mogla da je ostavim, suze nisam mogla da zaustavim, čitajući je preživljavala sam svaki trenutak njegovog života! Nisam jela, nisam pila, samo sam je čitala, plakala i verovatno od psihofizičke iscrpljenosti spavala! Budila sam se sa čvrsto stegnutom knjigom na grudima, i prisećajući se onoga što sam pročitala ponovo sam plakala i plakala, i tada sam počela da molim Svetog Nektarija da mi pomogne, jer ja više nemam način da se iščupam iz te situacije, i ne znam kako da živim dalje! Nastavljala sam da je čitam, da plačem i da Ga molim da i meni pomogne! Na telefon se nisam javljala ta dva dana dok sam čitala, nisam imala snage ni za šta, samo pogledam ko je i smanjim zvono da ga ne slušam!
Par sati po završetku čitanja knjige, zazvonio je telefon, bio je to vlasnik firme u kojoj sam radila! Morala sam da se javim, misleći da je sada već sve gotovo i da zove da vidi kako ću da otplatim to što nisam naplatila. Javila sam se. Sa druge strane sam čula veseo glas vlasnika firme koji me pita kako sam uspela da naplatim, šta se desilo, to je čudo govorio je on! I ja sam znala da je to čudo, ali ČUDO SVETOG NEKTARIJA EGINSKOG, on mi je pomogao! Istog trenutka sam to znala!
Vlasnik me zvao da me to pita i da mi kaže da će da mi pusti platu na tekući račun i počeo je da priča o poslu, više ga nisam čula, rekla sam da sam kod kupca i da ću ga pozvati kasnije! Opet nisam mogla da zaustavim suze, pomešala se radost, sreća, zahvalnost i tuga i sve! Tada sam shvatila da je onda kada sam ostala sama, potpuno sama u jako teškoj situaciji jedino Gospod bio tu i njegov ugodnik SVETI NEKTARIJE EGINSKI! Kao da je spala tama i mrak sa mojih očiju i postala sam svesna da jedinu pomoć, jedinu nadu, jedinu radost, jedinu ljubav čovek može naći u Crkvi Božijoj, u Bogu i njegovim svetiteljima.
Tada sam počela da ponovo idem u Crkvu (išla sam kao dete kada me baka vodila, učila da postim i da se pričešćujem) u koju dugo dugo nisam išla! Sve se jako brzo rešilo, našla sam ubrzo novi stan, vratila dugove, isplatila minus u banci i počela konačno normalno da živim! Takav je život uz Boga! Obećala sam tada Svetom Nektariju da ću svima i uvek pričati kako mi je pomogao, kako me je uveo u Svetu Crkvu i omogućio da spašavam svoju dušu, i ako Bog da da ću nekada otići na Eginu da se poklonim njegovim Svetim moštima!
Od toga dana više ne osećam onu prazninu koju sam osećala kada sam imala svu ovozemaljsku slavu, tj. sve ono što, nažalost, današnji mladi ljudi žele novac, uspeh i moć! Sveti Nektarije Eginski je veliki, veliki svetitelj za mene i znam da za sve za što mu se čovek iz srca pomoli i zavapi da će pomoći i uslišiti, uvek je tu blizu i bdi nad nama, čeka da mu zavapimo! Samo Gospod zna koliko je ljudi kao i mene spasao očaja, tuge, bolesti i čak i smrti i priveo Crkvi Božijoj!
Sveti Nektarije Eginski, moli Boga za nas grešne!
Sestra u Hristu, Jelena
