Глобална економија данас зависи од свега неколико географских и технолошких критичних тачака, упозорава Роберт Мага из Института Игарапе у анализи за портал Светског економског форума (WEF).
Уз подсећање како је само један заглављени брод – Ever Given – у Суецком каналу данима држао светску економију у блокади или како је борба за Дарданеле у Првом светском рату одредила судбину народа, Мага објашњава да се модерна трговина и индустрија и даље ослањају на мали број рањивих рута.
При томе, уска грла су, осим мореуза и планинских венаца, постали и дигитални системи као и ланци снабдевања ретким минералима.
Да ли знате где је мореуз Малака?
Актуелни сукоби око Ормуза показују да географија остаје пресудна, јер туда пролази петина светске нафте и гаса.
Рат у Ирану учинио је ову апстрактну зависност врло конкретном, јер нестабилност у региону одмах подиже цене енергената и хране широм планете.
„Слична рањивост протеже се кроз Малајски пролаз у Јужнокинеско море. Мореуз Малака је најпрометнији светски транзитни коридор за нафту, који повезује произвођаче из Залива са индустријским економијама источне Азије, док Јужнокинеско море носи отприлике једну трећину глобалног бродског саобраћаја, чинећи га једним од најзначајнијих светских поморских коридора“, истиче Мага.
Укратко, било какав сукоб или поремећај у ширем региону угрозио би не само поморске руте које га окружују, већ и глобалне ланце снабдевања, а нарочито оне из индустрије полупроводника на којој почива велики део модерне технологије.
Добар пример је и Црвено море, где је уско грло мореуз Баб ел-Мандеб, кроз који бродови који плове између Европе и Азије преко Суецког канала морају да прођу.
„У међувремену, притисак на Суецки и Панамски канал, комбинован са сукобом у Црвеном мору, продужио је руте, повећао потражњу за услугама превоза и подигао трошкове широм глобалних ланаца снабдевања“, истиче се у анализи, преноси Недељник.
Технолошки мореузи
Уска грла више нису само канали и планински пролази, већ се крију и унутар производних ланаца за чипове и у снабдевању ретким минералима.
Тајван контролише производњу најсавременијих процесора, што Тајвански мореуз претвара у двоструку критичну тачку – не само што је значајан трговински пут, већ је и критична тачка када је реч о производњи чипова.
Јужна Кореја, са друге стране, доминира тржиштем меморијских компоненти, док је холандска фирма ASML једини добављач машина без којих није могућа масовна производња напредних полупроводника.
Кина, опет, држи примат у преради деветнаест од двадесет кључних минерала, што значи да будућност батерија и електричних возила зависи од одлука донетих у Пекингу, објашњава Мага.
Рањива дигитална мрежа
Иако интернет делује децентрализовано, његова физичка инфраструктура је изузетно рањива.
Више од деведесет одсто кабловског саобраћаја између Европе и Азије пролази кроз коридор Црвеног мора, што га чини критичним за глобалне финансије и рад државних органа.
Поред ратова, како скреће пажњу анализа, нова претња су климатске промене. Суша у Панамском каналу недавно је показала да пролаз не мора бити бомбардован да би постао неупотребљив — довољно је да остане без воде.
„Данашња економија не прави разлику између протока робе и информација, јер оба морају стизати поуздано да би поредак опстао“, закључио је Мага за WEF.
