Да ли знате да један планински врх у Канади носи назив по славном српском војводи?

Ка­на­да је 1918. го­ди­не ура­ди­ла не­што је­дин­стве­но у све­ту. Пла­нин­ски врх у На­ци­о­нал­ном пар­ку „Ка­на­на­скис”, у по­кра­ји­ни Ал­бер­та, ко­ји се уз­ди­же из­над је­зе­ра Упер, на­зва­ла је по срп­ском вој­ско­во­ђи Ра­до­ми­ру Пут­ни­ку.

На­чел­ни­ку Шта­ба вр­хов­не ко­ман­де срп­ске вој­ске у Пр­вом свет­ском ра­ту при­пао је врх ви­сок 2.940 ме­та­ра, чи­ме је та, Ср­би­ји да­ле­ка зе­мља, ода­ла по­част про­сла­вље­ном ге­не­ра­лу ко­ји је во­дио срп­ску вој­ску кроз нај­те­же тре­нут­ке и по­вла­че­ње пре­ко Ал­ба­ни­је.

Ово није случајност

Од­лу­ка да се је­дан од вр­хо­ва вен­ца ка­над­ских Сте­но­ви­тих пла­ни­на на­зо­ве по срп­ском вој­ско­во­ђи ни­је би­ла слу­чај­ност, већ део ши­рег и ор­га­ни­зо­ва­ног про­јек­та ка­над­ске вла­де од­мах по окон­ча­њу Ве­ли­ког ра­та.

Же­ле­ћи да трај­но обе­ле­жи са­ве­знич­ку по­бе­ду и ода по­част ли­де­ри­ма др­жа­ва ко­је су под­не­ле нај­ве­ће жр­тве, Од­бор за ге­о­граф­ска име­на Ка­на­де нај­пре је до­нео од­лу­ку да се гру­пи вр­хо­ва у про­вин­ци­ји Ал­бер­та до­де­ли име „Гру­па фран­цу­ских вој­них ко­ман­да­на­та”, али је убр­зо та ли­ста бу­де про­ши­ре­на и на дру­ге ис­так­ну­те са­ве­зни­ке.

Војвода Радомир Путник је водио војску и докје био тешко болестан

Ка­над­ска јав­ност већ је би­ла ве­о­ма до­бро ин­фор­ми­са­на о стра­да­њи­ма Ср­би­је, пре све­га из на­пи­са у но­ви­на­ма по­пут „The Glo­be and Mail”. Да­ле­ко се чу­ло о по­бе­да­ма срп­ске вој­ске и Пут­ни­ко­вом ко­ман­до­ва­њу на Це­ру и Ко­лу­ба­ри, пр­вим са­ве­знич­ким по­бе­да­ма у ра­ту, a вој­во­да био лич­ност ко­јој се ди­вио та­да­шњи вој­ни свет.

Са­зна­ло се и да је војвода Пут­ник во­дио вој­ску док је био те­шко бо­ле­стан (бо­ло­вао је од ем­фи­зе­ма плу­ћа), што је у Ка­на­ди до­жи­вље­но као вр­хун­ски при­мер по­све­ће­но­сти ду­жно­сти, а ње­го­ва уло­га у ор­га­ни­за­ци­ји по­вла­че­ња пре­ко Ал­ба­ни­је сма­тра­на је јед­ним од нај­те­жих вој­них под­ви­га у исто­ри­ји ра­то­ва­ња.

Та­ко је Зва­нич­ним ука­зом 1918. име­но­ва­ње за­ве­де­но у ка­над­ски ре­ги­стар, а срп­ски вој­во­да се на­шао по­ред фран­цу­ског мар­ша­ла Јо­фруа, бри­тан­ског ге­не­ра­ла Бајн­га и ита­ли­јан­ског ге­не­ра­ла Ка­дор­на.

И ду­го је го­ди­на пла­ни­на Пут­ник би­ла са­мо име на ге­о­граф­ској кар­ти, док срп­ска за­јед­ни­ца у Ка­на­ди, уз по­моћ ло­кал­них вла­сти, ни­је пред­у­зе­ла ко­ра­ке да то име по­ста­не ви­дљи­во на те­ре­ну, па је 2012. го­ди­не, на сте­ну у под­нож­ју, код са­мог је­зе­ра Упер, по­ста­вље­на спо­мен–пло­ча „ле­ген­дар­ном во­ђи ко­ји ни­ка­да ни­је из­гу­био бит­ку на бој­ном по­љу”.

„Пла­ни­на Пут­ник на­зва­на je у знак се­ћа­ња на му­шкар­це и же­не са­ве­знич­ких ору­жа­них сна­га у Ср­би­ји и њи­хо­вог во­ђу, фелд­мар­ша­ла Ра­до­ми­ра Пут­ни­ка (1847–1917). Ср­би­ја је из­гу­би­ла че­твр­ти­ну свог ста­нов­ни­штва, и вој­ног и ци­вил­ног, то­ком Пр­вог свет­ског ра­та (1914–1918). Ова жр­тва би­ла je део ка­над­ских и са­ве­знич­ких на­по­ра у Евро­пи про­тив три цар­ства, ка­ко би се за­шти­ти­ла пра­ва и сло­бо­де људ­ског ро­да. По­диг­ну­то Бож­јом ми­ло­шћу, угра­ви­ра­но је у брон­зи во­љом ка­над­ске др­жа­ве и Дру­штва срп­ског на­сле­ђа ’Рав­на Го­ра’”.

Код језера Упер се окупља српска заједница из Калгарија и Едмонтона

Ту код са­мог је­зе­ра Упер ре­дов­но се оку­пља срп­ска за­јед­ни­ца, пр­вен­стве­но из Кал­га­ри­ја и Ед­мон­то­на. Ор­га­ни­зу­ју се хо­до­ча­шћа до пла­ни­не Пут­ник, све­ште­ни­ци Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве слу­же по­мен и уз зву­ке хим­не „Бо­же прав­де” и по­ла­га­ње ве­на­ца на спо­мен-обе­леж­је, ода­је се по­част жр­тва­ма Ве­ли­ког ра­та.

Ме­мо­ри­јал­на оку­пља­ња че­сто има­ју и ме­ђу­на­род­ни ка­рак­тер, јер им при­су­ству­ју пред­став­ни­ци Кра­љев­ске ка­над­ске ле­ги­је, чи­ме се ис­ти­че са­ве­знич­ки од­нос Ка­на­де и Ср­би­је то­ком Пр­вог свет­ског ра­та, а це­ре­мо­ни­ја­ма по­вре­ме­но при­су­ству­ју и зва­нич­ни­ци про­вин­ци­је Ал­бер­та, на­гла­ша­ва­ју­ћи зна­чај вој­во­де Ра­до­ми­ра Пут­ни­ка за свет­ску вој­ну исто­ри­ју.

„Српски фестивал“ као промоција славне српске историје и културе

Иако пла­ни­ну по­се­ћу­је то­ком чи­та­ве го­ди­не, срп­ска за­јед­ни­ца у Кал­га­ри­ју ко­ри­сти и „Срп­ски фе­сти­вал”,  обич­но у ма­ју, као при­ли­ку за ши­ру про­мо­ци­ју слав­не срп­ске исто­ри­је и та­да се по­се­ти­о­ци­ма при­ка­зу­ју фил­мо­ви и др­же пре­да­ва­ња о по­вла­че­њу срп­ске вој­ске пре­ко Ал­ба­ни­је, чи­ме се на­ро­чи­то мла­ђим ге­не­ра­ци­ја­ма об­ја­шња­ва за­што ка­над­ски врх но­си име срп­ског ге­не­ра­ла.

На кра­ју, при­сут­на је „та­мо да­ле­ко” и ле­па ети­мо­ло­шка игра ре­чи – че­сто се у да­ле­кој Ка­на­ди из­го­ва­ра „Пут­ник”, док је ве­ле­леп­ни пре­део На­ци­о­нал­ног пар­ка „Ка­на­на­скис”, из­над је­зе­ра Упер, у окру­же­њу гу­стих че­ти­нар­ских шу­ма, оми­ље­на де­сти­на­ци­ја упра­во пут­ни­ка из чи­та­вог све­та.