Ispijanje više od tri šoljice kafe dnevno povezano je sa bržim kognitivnim padom tokom vremena. Pokazuju rezultati velike studije. Istraživači su ispitivali uticaj različitih količina kafe i čaja na inteligenciju tečnosti – meru kognitivnih funkcija koje uključuju apstraktno razmišljanje, prepoznavanje obrazaca i logičko razmišljanje.
„Stara je izreka da previše svega nije dobro. Sve treba da je u ravnoteži, tako da je umerena konzumacija kafe u redu, ali previše se ne preporučuje”, kaže istraživač dr Kelsi R. Sjuel, sa Advent Health Research instituta u Orlandu, za Medscape Medical News.
Nalazi studije predstavljeni su 30. jula na Međunarodnoj konferenciji Alchajmerove asocijacije (AAIC) za 2024.
Kafa je jedno od najčešće i najviše konzumiranih pića širom sveta. Zrna sadrže niz bioaktivnih jedinjenja, uključujući kofein, hlorogensku kiselinu i male količine vitamina i minerala.
Dokazi iz opservacionih i epidemioloških studija pokazuju da uzimanje kafe i čaja ima blagotvorne efekte na moždani udar, srčanu insuficijenciju, rak, dijabetes i Parkinsonovu bolest. Nekoliko studija, takođe, sugeriše da kafa može da smanji rizik od Alchajmerove bolesti, rekla je dr Sjuel.
Umereno je najbolje
Postoje ograničeni podaci o povezanosti između unosa kafe i čaja i kognitivnog pada. Sjuel je sa grupom kolega ranije objavila studiju o starijim odraslim osobama bez kognitivnih poremećaja. U njoj je otkrila da je veća konzumacija kafe povezana sa sporijim kognitivnim padom i sporijom akumulacijom beta-amiloida u mozgu.
Njihova trenutna studija proširuje neke od prethodnih nalaza. Istražuje odnos između unosa kafe i čaja i kognitivnog pada tokom vremena u većem uzorku starijih odraslih osoba.
Ova nova studija uključila je 8451 osobu uglavnom ženskog (60 procenata) i belog (97 odsto) kognitivno neoštećenih odraslih osoba starijih od 60 godina (srednja starost – 67,8 godina) u UK Biobank, velikom istraživačkom resursu koji sadrži detaljne, genetske i zdravstvene informacije pola miliona učesnika iz Velike Britanije.
Ispitanici su imali srednji indeks telesne mase (BMI) od 26, a oko 26 odsto ispitanika su bili nosioci gena za apolipoprotein epsilon 4 (APOE e4).
Istraživači su potrošnju kafe i čaja podelili na visoku, umerenu i bez konzumacije.
Studija je procenila kognitivnu funkciju na početku i tokom najmanje dve dodatne posete pacijentu.
Kako štiti umereno ispijanje čaja i kafe?
„Oni sa velikom dnevnom potrošnjom kafe pokazali najveći pad inteligencije tečnosti tokom praćenja. U poređenju sa onima sa umerenom potrošnjom kafe i onima koji nikada ne konzumiraju kafu”, rekla je Sjuel.
„Naši podaci sugerišu da u ovom vremenskom periodu umerena konzumacija kafe može da poslužiti kao neka vrsta zaštitnog faktora protiv kognitivnog pada“, dodala je ona.
Za čaj je bio nešto drugačiji obrazac. Ljudi koji nikada nisu pili čaj imali su veći pad inteligencije tečnosti u poređenju sa onima koji su konzumirali umerene ili velike dnevne količine čaja. Pošto je ovo bila opservaciona studija, Sjuel je istakla da su i dalje potrebna kontrolisana ispitivanja da bi se bolje razumeo neuroprotektivni mehanizam jedinjenja iz kafe i čaja.
Na pitanje kako bi umereno ispijanje kafe i čaja moglo da štiti mozak, Sjuel je rekla da verovatno postoje „različiti nivoi mehanizama“, uključujući one na molekularnom nivou, koji verovatno uključuju toksičnost amiloida, kao i one na nivou ponašanja, koji verovatno uključuju obrasce spavanja.
Ona je rekla da se nada da će ova linija istraživanja dovesti do novih puteva u preventivnim strategijama za Alchajmerovu bolest:
„Nadamo se da bi unos kafe i čaja mogao da doprinese razvoju bezbedne i jeftine strategije za odlaganje početka i smanjenje oboljevanja od Alchajmerove bolesti”.
Ograničenje studije je što nije imala podatke o konzumaciji kafe ili čaja u srednjim godinama i nije upoređivala efekat različitih metoda pripreme ili vrsta kafe i čaja – na primer, zelenog i crnog čaja.
