Испијање више од три шољице кафе дневно повезано је са бржим когнитивним падом током времена. Показују резултати велике студије. Истраживачи су испитивали утицај различитих количина кафе и чаја на интелигенцију течности – меру когнитивних функција које укључују апстрактно размишљање, препознавање образаца и логичко размишљање.
„Стара је изрека да превише свега није добро. Све треба да је у равнотежи, тако да је умерена конзумација кафе у реду, али превише се не препоручује”, каже истраживач др Келси Р. Сјуел, са Advent Health Research института у Орланду, за Medscape Medical News.
Налази студије представљени су 30. јула на Међународној конференцији Алцхајмерове асоцијације (ААИЦ) за 2024.
Кафа је једно од најчешће и највише конзумираних пића широм света. Зрна садрже низ биоактивних једињења, укључујући кофеин, хлорогенску киселину и мале количине витамина и минерала.
Докази из опсервационих и епидемиолошких студија показују да узимање кафе и чаја има благотворне ефекте на мождани удар, срчану инсуфицијенцију, рак, дијабетес и Паркинсонову болест. Неколико студија, такође, сугерише да кафа може да смањи ризик од Алцхајмерове болести, рекла је др Сјуел.
Умерено је најбоље
Постоје ограничени подаци о повезаности између уноса кафе и чаја и когнитивног пада. Сјуел је са групом колега раније објавила студију о старијим одраслим особама без когнитивних поремећаја. У њој је открила да је већа конзумација кафе повезана са споријим когнитивним падом и споријом акумулацијом бета-амилоида у мозгу.
Њихова тренутна студија проширује неке од претходних налаза. Истражује однос између уноса кафе и чаја и когнитивног пада током времена у већем узорку старијих одраслих особа.
Ова нова студија укључила је 8451 особу углавном женског (60 процената) и белог (97 одсто) когнитивно неоштећених одраслих особа старијих од 60 година (средња старост – 67,8 година) у UK Biobank, великом истраживачком ресурсу који садржи детаљне, генетске и здравствене информације пола милиона учесника из Велике Британије.
Испитаници су имали средњи индекс телесне масе (БМИ) од 26, а око 26 одсто испитаника су били носиоци гена за аполипопротеин епсилон 4 (APOE e4).
Истраживачи су потрошњу кафе и чаја поделили на високу, умерену и без конзумације.
Студија је проценила когнитивну функцију на почетку и током најмање две додатне посете пацијенту.
Како штити умерено испијање чаја и кафе?
„Они са великом дневном потрошњом кафе показали највећи пад интелигенције течности током праћења. У поређењу са онима са умереном потрошњом кафе и онима који никада не конзумирају кафу”, рекла је Сјуел.
„Наши подаци сугеришу да у овом временском периоду умерена конзумација кафе може да послужити као нека врста заштитног фактора против когнитивног пада“, додала је она.
За чај је био нешто другачији образац. Људи који никада нису пили чај имали су већи пад интелигенције течности у поређењу са онима који су конзумирали умерене или велике дневне количине чаја. Пошто је ово била опсервациона студија, Сјуел је истакла да су и даље потребна контролисана испитивања да би се боље разумео неуропротективни механизам једињења из кафе и чаја.
На питање како би умерено испијање кафе и чаја могло да штити мозак, Сјуел је рекла да вероватно постоје „различити нивои механизама“, укључујући оне на молекуларном нивоу, који вероватно укључују токсичност амилоида, као и оне на нивоу понашања, који вероватно укључују обрасце спавања.
Она је рекла да се нада да ће ова линија истраживања довести до нових путева у превентивним стратегијама за Алцхајмерову болест:
„Надамо се да би унос кафе и чаја могао да допринесе развоју безбедне и јефтине стратегије за одлагање почетка и смањење обољевања од Алцхајмерове болести”.
Ограничење студије је што није имала податке о конзумацији кафе или чаја у средњим годинама и није упоређивала ефекат различитих метода припреме или врста кафе и чаја – на пример, зеленог и црног чаја.
