Sve češće je tema u javnosti sindrom digitalnog oka, stanju koje obuhvata suvoću, zamor i zamućenje vida, a uzrokovano je dugotrajnim izlaganjem ekranima. Međutim, manje poznata činjenica jeste da plavo svetlo koje emituju uređaji ne utiče samo na oči, već i na hemiju mozga.
Plavo svetlo i ritam spavanja
Plavo svetlo direktno utiče na proizvodnju hormona melatonina, koji reguliše ciklus spavanja i budnosti. Kada se mozak izlaže veštačkom plavom svetlu u večernjim satima, lučenje melatonina se potiskuje, što dovodi do problema sa uspavljivanjem, kraćeg i lošijeg sna. Nedostatak kvalitetnog sna dalje remeti pamćenje, koncentraciju i raspoloženje.
Hemijski signali u mozgu
Osim melatonina, plavo svetlo utiče i na serotonin i dopamin – neurotransmitere zadužene za osećaj zadovoljstva, motivaciju i stabilnost raspoloženja. Hronična izloženost ekranima u kasnim satima može narušiti ravnotežu ovih hemikalija, povećavajući rizik od anksioznosti i depresivnih simptoma.
Uticaj na kognitivne funkcije
Ljudi koji mnogo vremena provode pred ekranom češće prijavljuju „maglu u glavi“, otežano fokusiranje i slabije pamćenje. Naučnici povezuju ovo sa poremećenim moždanim signalima i smanjenim kapacitetom za duboku koncentraciju, jer plavo svetlo održava mozak u „budnom modu“, čak i kada bi trebalo da se odmara.
Kako ublažiti posledice
- Primenjivati pravilo 20-20-20 (na svakih 20 minuta gledati 20 sekundi u nešto udaljeno 20 stopa).
- Koristiti naočare sa filterom za plavo svetlo ili softverske filtere na uređajima.
- Smanjiti korišćenje ekrana barem sat vremena pre spavanja.
- Jačati higijenu sna – spavati u mračnoj i mirnoj prostoriji.
Zaključak
Sindrom digitalnog oka nije samo problem vida – on menja način na koji naš mozak funkcioniše.
Plavo svetlo remeti unutrašnji sat i hemijsku ravnotežu neurotransmitera, utičući na san, raspoloženje i kognitivne sposobnosti.
Zato je svestan odnos prema tehnologiji ključan – ne da bismo je izbegavali, već da bismo je koristili na način koji čuva i naše oči i naš mozak.
