Због низа вулканских ерупција које су уништиле усеве у Средоземном мору у 14. веку, италијански градови-државе били су приморани да увозе жито са Црног мора. Међутим, са житом су стигле и буве заражене бубонском кугом, које су изазвале епидемију у којој је умрла половина тадашњег европског становништва, открили су истраживачи са Кембриџа.
Анализе стабала из шпанских Пиринеја показале су јасне обрасце плавкастих прстенова које су узроковала неуобичајено хладна и влажна лета 1345, 1346. и 1347. године широм већег дела јужне и медитеранске Европе, што је била последица вулканских ерупција, наводи се у студији коју преноси „Тајмс“.
Катастрофални услови током неколико узастопних година довели су до тога да усеви у земљама око Средоземног мора нису успевали, па су поморске републике Венеција, Ђенова и Пиза почеле да увозе храну од Монгола.
„Више од једног века ови моћни италијански градови-државе успостављали су трговачке путеве на великим удаљеностима преко Средоземног и Црног мора, што им је омогућило да активирају веома ефикасан систем за спречавање глади“, рекао је Мартин Бауx, историчар из Лајбницовог института за историју и културу Источне Европе, који је радио на истраживању са професором Ултом Бинтгеном са Одељења за географију Универзитета у Кембриџу.
У истраживању се наводи да су бродови који су превозили жито преко Црног мора готово сигурно са собом донели и буве заражене бактеријом Yersinia pestis, која је изазвала Црну смрт.
„Када су буве заражене кугом стигле у медитеранске луке 14. века на бродовима за превоз жита, постале су вектор за преношење болести, омогућавајући бактерији да пређе са домаћина – углавном глодара, а потенцијално и домаћих животиња – на људе. Болест се брзо проширила Европом, уништавајући становништво“, навели су истраживачи.
Стопа смртности била је између 30 и 60 одсто у различитим деловима Европе, а процењује се да је у епидемији бубонске куге преминуло око 50 милиона људи.
