Краљ Алфонсо XIII никада није био у Бањалуци, али је својим гестом задужио генерације грађана града са Врбаса.
Краљ Алфонсо XIII
Алфонсо XIII, по коме једна од најлепших улица у центру града носи име, рођен је 17. маја 1886. године у Мадриду.
Време у коме је Алфонсо владао било је веома тешко за Шпанију. Вођене су мукотрпне борбе у Мароку. Након регрутације резервиста, избиле су масовне демонстрације. Ова побуна је угушена у крви, након што је убијен вођа Франсиско Ферер. Рат са Мароком окончан је повољно захваљујући помоћи Француске.
За време Првог светског рата Шпанија је била неутрална земља, иако је гајила одређене наклоности према силама Антанте. Управо у том периоду Алфонсо XIII ће показати своје искрено пријатељство према српском народу, учинивши гест који ће га сврстати међу највеће пријатеље Срба.
Велеиздајнички процес
Како би се осветиле Србима за Сарајевски атентат, аустроугарске власти спроводе такозвани „Велеиздајнички процес“.
Бањалучки „велеиздајнички процес“, у коме се на оптуженичкој клупи нашло 156 Срба, почео је у новембру 1915. године, а завршио се правоснажном пресудом Врховног суда у фебруару 1917. године. На смрт је осуђено 16 оптуженика, 83 су добила затворске казне у распону од две до 20 година тамнице (укупно 768 година робије), док су остали ослобођени. Петорица оптуженика умрла су током судског процеса. Спомен-крст посвећен петорици преминулих „велеиздајника“ на гробљу Свети Пантелија у Бањалуци постоји и данас. На њему пише: „Јавите Србији да је волим“.
Ни после 108 година од „велеиздајничког процеса“ историчари нису у потпуности сагласни о значају тог догађаја, али већина сматра да је реч о процесу чији је основни циљ био обезглављивање српског националног покрета у тадашњој Босни и Херцеговини и гушење слободарске идеје. Ти процеси били су једна од „специјалности“ аустроугарских власти, а широм БиХ одржано их је чак 17.
Када је изречена првостепена пресуда 22. априла 1916. године, и то само дан уочи Васкрса, за Бањалуку је чула цела Европа.
Улога краља Алфонса XIII
Југословенски одбор и српска влада преко својих дипломата уложили су све напоре да осуђенике спасу смртне казне. А онда је на сцену ступио шпански краљ Алфонсо XIII. Он је био у родбинским везама са Хабзбурзима, а цар Фрањо Јосиф је неколико година раније уважио неколико његових молби за помиловање.
Међутим, цар није хтео ни да чује за то. Чак је одбио и захтев папе Бенедикта XV. Доласком Карла V на престо 1916. године, ствари почињу да се мењају.
Чињеница да је Аустроугарска овим процесом показала да је на измаку снага, послужила је многим државама да се укључе у сам ток процеса. Поред Ватикана, и Америка, Британија и Француска пронашле су свој интерес у Бањалучком процесу. На крају, захваљујући енергичном залагању српског дипломатског кора, вест је стигла и у Шпанију.
Помиловање
Сазнавши за ове немиле догађаје, краљ Алфонсо XIII упутио је више писама аустроугарском цару Карлу V, са надом да ће пресуда бити поништена. Како је Карло V био веома наклоњен шпанском двору и самој Шпанији, као великој католичкој држави, прихватио је Алфонсов савет и смртне казне преиначио у доживотне. Захваљујући Алфонсовом залагању, 16 смртних казни преиначено је у доживотне робије, док су многи осуђеници дочекали крај рата и коначно ослобођење 1918. године.
Опроштај
Док је тело шпанског краља спуштано у гробницу у Риму, у Бањалуци и целој Босанској Крајини звонила су звона саборних цркава како би одала последњу пошту великом монарху и искреном српском пријатељу Алфонсу XIII од Шпаније.
Поводом стогодишњице од помиловања виђенијих Срба у Велеиздајничком процесу, Краљевини Шпанији уручен је Златни грб Бањалуке, а овим признањем Град се још једном захвалио за очување живота неправедно осуђених, за чију судбину се посебно заузео краљ Алфонсо XIII.
Једна од најлепших бањалучких улица, која носи име великог српског пријатеља, добила је и спомен-плочу на којој је исписано неколико речи о хуманом гесту шпанског монарха.
