За разлику од сјаја и гламура који данас прате и дефинишу кошаркаше у НБА, тешко је поверовати да је некада постојао период када будућност најјаче кошаркашке лиге на свету уопште није изгледала светло. Штавише, НБА је била на на рубу пропасти.
Дворане су биле полупразне, франшизе су уместо профита бележиле губитке, а утакмице су пратиле само најверније присталице кошарке – и њих није било много. Као шлаг на торту, појављивала се све већа забринутост због злоупотребе дроге међу великим бројем играча.
Ситуација није изгледала добро. Заправо, како је једном рекао легендарни Џери Вест, лига је била у озбиљним проблемима.
А онда су се, готово као чудо, појавила два имена која сваки љубитељ кошарке данас одлично познаје – двојица играча који су директно са колеџа дошли да промене судбину лиге и скрену пажњу целог света на НБА: Ервин „Меџик“ Џонсон и Лери Бирд.
Ривалство које је почело још на колеџу
Још пре него што су одиграли прву утакмицу као професионалци, Меџик Џонсон и Лери Бирд већ су имали историју иза себе. Њихов први велики дуел одиграо се у финалу NCAA шампионата 1979. године, када су Џонсонови Мичиген Стејт Спартанси победили Бирдов Индијана Стејт Сикаморс.
Управо од тог тренутка почело је ривалство на коме ће се у наредним годинама заснивати невероватан раст и темељ очувања НБА лиге.
Један од људи који је из прве руке посматрао тај велики преокрет у лиги био је Бил Картрајт, трећи пик на НБА драфту 1979. године, одмах иза Џонсона и играча UCLA, Дејва Гринвуда.
Попут многих који су у то време били део лиге, Картрајт је имао савршену перспективу да види колико су два играча са великом харизмом могла да промене читав спорт.
„Када сам дошао у лигу у сезони 1979–80, НБА је била у транзицији. Баш тада су стигли Бирд и Меџик. Лига је имала репутацију да је превише груба, да има много прљаве игре и проблема са дрогом“, рекао је Картрајт у подкасту „Мајк чек“. „А онда су се појавили Бирд и Меџик и све се променило. То се понекад занемарује, али њих двојица су заиста трансформисали лигу.“
Потпуно другачија лига
Није тајна да би НБА данас изгледала потпуно другачије да није било ових великих ривала. То је био сукоб Истока и Запада, две најуспешније франшизе – Лос Анђелес Лејкерса и Бостон Селтикса. Једно од највећих ривалстава у историји спорта, не само кошарке.
На много начина, њихово ривалство је одражавало и друштвене поделе у Америци тога времена.
Бирд је представљао белог суперстара из радничке класе Индијане, док је Меџик био харизматични дечко и симбол свих „црнаца“ широм Сједињених Америчких Држава. Навијачи су могли лако да се идентификују са једним или другим. Ипак, у основи свега налазило се велико међусобно поштовање.
Ово ривалство је обележило осамдесете
Осамдесете године обележиле су борбе између „љубичасто-златних“ Лејкерса и „зелено-белих“ Селтикса. У исто време појавила се и нова генерација звезда, што је додатно подигло популарност лиге.
Гледаност је расла, а само неколико година касније НБА је постала глобални феномен. Са тим су дошли велики новац, спонзорства и огроман комерцијални раст.
Пре тога, како се Картрајт и данас сећа, играчи нису уживали у луксузу приватних авиона и скупих хотела. Живот НБА кошаркаша био је много ближи „обичном послу“.
„Момци тада нису зарађивали огроман новац. Дневница нам је била око 14 долара. Нисмо одседали у Рицу или Фоур Сизонс хотелима, већ у обичним мотелима попут Дејс Ина. Путовали смо комерцијалним летовима. Није било приватних авиона, ништа од тога“, додао је Картрајт.
Зато, када данас видимо уговоре од 20 или више милиона долара годишње, вреди се сетити пионира који су омогућили такав развој лиге. А на врху те листе налазе се управо Лари Легенда и Меџик Мен.
Ривалство које је променило НБА
Када су Лари Берд и Меџик Џонсон стигли у НБА 1979. године, лига се налазила у једном од најтежих периода у својој историји. Посета утакмицама је падала, телевизијски преноси финала понекад су емитовани са закашњењем, а НБА је имала имиџ грубе лиге оптерећене скандалима и проблемима са дрогом.
Управо у том тренутку појавила су се двојица играча који ће заувек променити ток професионалне кошарке.
Сукоб Истока и Запада
Бирд и Џонсон су били савршени опозити.
Бирд, тихи и саркастични „дечко из Френч Лика“ у Индијани, био је симбол радничке Америке. Са друге стране, Џонсон је био дефиниција „шоу тајма“, атрактивног и спектакуларног стила Лос Анђелеса.
На терену су се разликовали, али су делили једну важну особину – изузетну кошаркашку интелигенцију и несебичну игру.
Та разлика стилова одразила се и на њихове тимове.
Бостон Селтикси су били тим који је одликовала чврста одбрана и стрпљива игра у нападу. Како то Американци популарно кажу, били су „tough guys.“ Поред Лерија, главне фигуре у тој ери Селтикса су били: Кевин Мекхејл, Роберт Периш, Денис Џонсон, Дени Ејнџ, Седрик Максвел и Бил Волтон.
Бил Фич, Кеј Си Џонс, Џими Роџерс и Крис Форд су била четири тренера која су водила Бирдове тимове током свих година његове каријере.
На другој страни, Лос Анђелес Лејкерси играли су чувени „Шоутајм“ – брзу транзицију, спектакуларне контранападе и атрактивну игру. Џонсон је дириговао нападом, а уз њега су блистали Карим Абдул-Џабар, Џејмс Ворти, Мајкл Купер, Бајрон Скот, Норм Диксон, као и легендарни Пет Рајли, који је био главни тренер ове екипе.
Велика финала
Током осамдесетих година, Селтикси и Лејкерси су владали НБА лигом.
Бирд је са Бостоном освојио три шампионске титуле – 1981, 1984. и 1986. године, а у финалима 1984. и 1986. је проглашен за најкориснијег играча.
Џонсон је са Лејкерсима био још успешнији, освојивши пет прстенова –
1980, 1982, 1985, 1987. и 1988. године, a 1980, 1982. и 1987 је проглашен за најкориснијег играча финалне серије.
Њих двојица су се три пута састајали у великом финалу НБА:
1984. – Бостон Селтикси – Лос Анђелес Лејкерси (4:3)
Бирд је предводио Селтиксе до победе у једној од најжешћих финалних серија у историји.
1985. – Лејкерси – Селтикси (4:2)
Џонсон и Абдул-Џабар донели су Лос Анђелесу прву финалну победу против Бостона после деценија пораза.
1987 – Лејкерси – Селтикси (4:2)
Џонсон је у легендарном петом мечу погодио чувени „џуниор скај-хук“ преко Периша и Мекхејла, један од најпознатијих кошева у историји финала.
У част великог ривалства између Бостон Селтикса и Лос Анђелес Лејкерса из ере Меџика и Бирда, ESPN је 2017. снимио феноменалан документарни филм „30 for 30“ Celtics/Lakers: The Best of Enemies.
Наслеђе великана
Ривалство Берда и Џонсона било је много више од обичне спортске приче. Оно је оживело НБА, подигло гледаност и створило основу за глобални раст лиге који ће касније наставити Мајкл Џордан, Ален Ајверсон, Коби Брајант и многи други.
Данашња НБА лига – са огромним телевизијским уговорима, милионским платама и глобалном популарношћу – у великој мери дугује управо том ривалству.
Како је једном рекао Меџик Џонсон:
„Бирд је био моје огледало. Мрзели смо да губимо један од другог, али управо нас је то учинило бољима.“
И управо зато, прича о Бирду и Меџику остаје једно од највећих и најзначајнијих ривалстава у историји спорта.
