Више црногорских родова с неколико хиљада чељади доселило се 1714. године на Гласинац код Сарајева. Била су то братства Цуца, Бјелица, Ћеклића, Пјешиваца, Бјелопавлића, Бањана, Никшићана, Пивљана, Дробњака и др.
Турске власти су их, у ствари, овдје присилно населиле за казну због одметништава и сталних пљачки по друмовима Црне Горе.
Поход Нуман-паше Ћуприлића
Босански намјесник Нуман-паша Ћуприлић добио је наредбу да успостави ред, што је овај и учинио војним походом. Том приликом је похватао одговорне и казнио их, а остале са женама и дјецом дотјерао у Босну и одредио им Гласинац са широм околицом као ново станиште.
Страдање и депортација становништва
3.000 лица, углавном жена и дјеце, заробљено је и насељено по запустјелом Гласинцу и около по Романији, гдје су били под будним оком турских власти. Нарочито је сатрвена Катунска нахија.
Шта о овој катастрофи говори млетачки попис из 1692. године?
Шта је значила ова катастрофална погибија и разора најбоље говори млетачки попис из 1692. године, по коме је у оновременој Црној Гори живјело свега 12.418 становника.
Дакле, овдје већ имамо податке да је током напада Нуман-паше погинуло 2.000 Црногораца, а око 3.000 депортовано на Романију.
