Балкан се налази пред једном од највећих саобраћајних трансформација у модерној историји.
Пројекат брзе железничке пруге, о којем се годинама говорило као о дугорочном плану, полако поприма конкретне обрисе и могао би трајно променити начин путовања и трговине у југоисточној Европи.
Реч је о железничком коридору који би повезао неке од кључних градова региона и омогућио знатно брже путовање од Београда према Скопљу, Солуну и Егејском мору, преноси Блиц.
Вредност пројекта мери се милијардама евра, а његов значај превазилази границе саобраћаја, јер би могао имати снажан утицај на економију, логистику и развој читавог региона.
Од Београда до Солуна за мање од шест сати
Један од главних циљева пројекта јесте да железнички саобраћај постане конкурентан аутомобилском и авионском превозу.
Након завршетка свих планираних деоница, возови који ће развијати брзине до 200 километара на час могли би путнике од Београда до Скопља превозити за мање од три сата.
Путовање до Солуна трајало би између пет и шест сати, што би било знатно брже од путовања аутомобилом током летње сезоне, када се у време вожње морају урачунати и вишесатна чекања на граничним прелазима.
Милијарде евра за пројекат региона
Финансијска конструкција пројекта једна је од најкомплекснијих на Балкану.
Његову реализацију подржавају европске финансијске институције попут Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и Европске инвестиционе банке (ЕИБ), уз грантове Европске уније.
Део инвестиција повезан је и са кинеском иницијативом „Појас и пут“, кроз коју Кина последњих година улаже значајна средства у транспортну инфраструктуру широм света.
Реализација пројекта подељена је у неколико фаза.
Фокус Србије на југ земље
Након изградње и модернизације пруге према Мађарској, пажња је усмерена на правац од Ниша према граници са Северном Македонијом.
Ова деоница сматра се кључном за повезивање централног Балкана са Егејским морем.
Северна Македонија пред највећим изазовом
Део трасе кроз Северну Македонију представља један од технички најзахтјевнијих сегмената због планинског терена.
Због тога су планирани нови тунели, вијадукти и модернизација постојећих железничких праваца дуж Коридора 10.
Грчка прилагођава мрежу брзом саобраћају
Истовремено, Грчка ради на унапређењу железничке инфраструктуре између Солуна и Атине како би се омогућиле веће брзине и ефикасније повезивање са остатком европске мреже.
Више од путовања на море
Иза пројекта се крије много шири геополитички и економски значај.
Лука Пиреј, једна од највећих медитеранских лука и важна улазна тачка робе из Азије, последњих година постала је кључни логистички центар за европско тржиште.
Брза железница омогућила би да роба која стиже бродовима из Азије много брже стигне до централне Европе него што је то случај традиционалним поморским рутама према лукама попут Ротердама или Хамбурга.
Због тога се овај коридор све чешће назива новом саобраћајном „жилом куцавицом“ Балкана.
Могући раст инвестиција и цена некретнина
Стручњаци процењују да би градови који се налазе уз трасу будуће брзе пруге могли привући нове инвестиције.
Посебан потенцијал виде у развоју логистичких центара, индустријских зона и складишних капацитета у градовима попут Ниша, Лесковца, Куманова и Скопља.
Очекује се и раст вредности некретнина у близини железничких станица, јер би брже везе омогућиле људима да живе у једном, а раде у другом граду.
Корак ка зеленијем саобраћају
Европска унија последњих година снажно подстиче развој железничког саобраћаја као алтернативу аутомобилима и авионима.
Пребацивање дела путничког и теретног саобраћаја на електричне возове требало би да допринесе смањењу емисије угаљ-диоксида и остварењу климатских циљева.
Управо због тога овај пројекат има важну улогу и у процесу зелене транзиције европског транспортног система.
