Називан је језичким чудотворцем и посљедњим великим оригиналним пјесником. Дјела: збирке пјесама „Кора“, „Непочин-поље“, „Споредно небо“, „Усправна земља“, „Вучја со“, „Живо месо“, „Кућа насред друма“, „Рез“, антологија народних умотворина „Од злата јабука“, антологија поетског хумора „Урнебесник“.
Васко Попа је представник послератне авангарде у српској књизевности.
Заједно са Миодрагом Павловићем, почетком педесетих година, преокренуо је смјер српског пјесништва. Захваљујући њима, српска поезија је добила на озбиљности и наглашеној модерности у језику, тематици, у односу према свијету и схватању песништва али, то је наилазило на неразумјевање, отпор и оштру критику.
Називан је језичким чудотворцем и последњим великим оригиналним пјесником.
