У ери у којој вештачка интелигенција углавном „говори“ на глобалним језицима, све више држава развија сопствене језичке моделе како би заштитиле национални идентитет, податке и дигитални суверенитет. Међу неколико европских земаља је и Србија.
Споразум о развоју националног језичког модела
Директор Канцеларије за ИТ и еУправу Михаило Јовановић и председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж потписали су Споразум о сарадњи и развоју националног језичког модела. Споразум је оцењен као један од кључаних пројеката за будућност културне, безбедносне и технолошке независности Србије.
Језик као питање културе, политике и суверенитета
У свету у којем дигиталне платформе обликују начин на који говоримо, мислимо и комуницирамо, питање развоја националног језичког модела вештачке интелигенвије више није само технолошко, већ културно и политичко питање.
Сопствени језички модел значи контролу над подацима, али и очување језика као темеља идентитета једног народа.
Дигитални и АИ суверенитет Србије
„Он представља дигитални и Аи суверенитет једне државе. Он нам омогућава да не зависимо од страних система за развој Ви него да развој ВИ базирамо на нашим системима, да подаци остају у нашој земљи, да имамо контролу над развојем ВИ.
Српски језички модел је битно да направимо јер зазхваљујући томе у дигиталном свету задржавамо све дијалекте“, рекао је Михаило Јовановић,/директор Канцелатије за ИТ и еУправу.
Значај локализације вештачке интелигенције
„Данас када користите било који модел, било који чет бот, ви користите језички модел неког глобалног ситема попут ChatGPT, он је као такав преведен и користи енглеску база из тог глобалног модела, али да бисте радили нешто сваки дан, поготово када је упитању посао, медицина, право…ви морате да локализујете тај модел“, рекао је Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије
Уследио је и позив културним, верским, образовним установама, јавним сервисима…да архиве устпуте на коришћење како би се направила јединствена база података.
Инфраструктура за развој вештачке интелигенције
Србија, пратећи Стратегију развоја вештачке интелигенциј у земљи за период до 2030. године у Крагујевцу инсталира други суперкомпјутер, који ће бити повезан са постојећим у Државном дата центру.
Прошле године потписан је и уговор са француским Евиденом о куповину трећег суперкомпјутера – једног од најмоћнијих у овом делу Европе.
Суперкомпјутери као подршка привреди
„Један ће бити инсталиран и пуштен до краја марта, а други, који ће нам дати право да кажемо да имамо најјачу снагу суперкомпјутера, он ће бити инсталиран до краја године. То значи да имамо добру базу за примену Ви и оно што је задатак за нас да јој нађемо сталну примену и у привреди.
Очекујем да ћемо донети одлуку да капацитете суперкомпјутера дајемо бесплатно на коришћење и привреди и да на тај начин поспишимо њен убрзан раст“, рекао је Михаило Јовановић, директор Канцелатије за ИТ и еУправу.
Вештачка интелигенција као фактор глобалне моћи
Стручњаци немају дилему: привреде које успешно уведу вештачку интелигенцију стећи ће значајну предност и подстицај за дугорочни раст. ВИ је и први фронт савремене технолошке трке, место где се мери моћ великих сила.
Геополитички контекст технолошке трке
„Мислим да су САД и Кина, значајно испред свих других. Европа покушава да нађе одговор. Када је у поирању Русија, ту и немамо довољно података, Они су традиционално тајновити, вероватно имају они у војној примени одређенарешења.
Русија традиционалноне ради ефикасан трансфер у цивилну примену пословну. Видимо неке назнаке да као одговор на уведе санкције запада се и цивилна производња у Русији покреће и на тај начин желе да поспеше привреду“, истакао је Александар Мастиловић.
У све подељенијем геополитичком окружењу, подаци постају стратешко оружје, а контрола над њима кључ безбедности грађана и привреде.
