Počev od 13. juna započela je najnovija spirala sukoba na Bliskom istoku. Slučajno ili ne, petak 13. zaista je opravdao svoju reputaciju nesrećnog dana. Tada je započelo bombardovanje Irana od strane Izraela dronovima, projektilima i bombama, a potom je Iran uzvratio istom merom. Neformalni rat dve moćne države je pokrenut i odvija se punom parom. Kakve će posledice svet osetiti, još je upitno.
Međutim, posledice iransko-izraelskog rata mogle bi biti katastrofalne. Već danas građani Irana i Izraela strašno ispaštaju. Nevini umiru u stotinama, a povređenih je na hiljade. Crni oblaci rata nadvili su se nad Bliskim istokom, a mogli bi biti još crnji – i to najcrnji. Zašto? Postoji realna pretnja upotrebe najstrašnijeg oružja – nuklearnog.
Nuklearno uništenje – opcija 2025. godine
Jedno od opravdanja koje je koristio izraelski premijer Benjamin Netanjahu za pokretanje sukoba bila je upravo tvrdnja da je Iran na korak do posedovanja nuklearnog oružja koje bi mogao upotrebiti protiv Izraela čim to bude u mogućnosti. Zato je, po Netanjahuu, izraelski napad bio preventivan – „u glavu iranskog nuklearnog programa“ kako bi se preduhitrio neprijatelj.
Stoga jedno od najvažnijih pitanja glasi: postoji li mogućnost da Iranci zaista bace atomsku bombu onog trenutka kada je budu posedovali? Još važnije – da li je Izrael spreman da upotrebi svoje nuklearno oružje protiv Irana, koje već odavno poseduje? Nuklearni armagedon, nažalost, u junu 2025. nije u domenu teorije, već realpolitike.
Izraelski nuklearni kapaciteti
Pre razmatranja mogućnosti upotrebe nuklearnog oružja, treba sagledati kakve nuklearne potencijale poseduje svaka zaraćena strana. Izrael već decenijama poseduje nuklearno oružje – što je javna tajna. Prema podacima Centra za kontrolu naoružanja i neširenja i Inicijative za nuklearnu pretnju, Izrael ima najmanje 90 nuklearnih bojevih glava i dovoljno fisijskog materijala za proizvodnju stotina dodatnih.
Samo devet država na svetu poseduje nuklearno oružje. Izrael je druga najmanja država (posle Severne Koreje) koja ga ima. Izraelci mogu ispaljivati svoje bojeve glave sa kopnenih bacača, borbenih aviona i podmornica.
Izraelska nuklearna samoodbrana
Izrael je jedna od pet država koje nikada nisu potpisale UN-ov Sporazum o neširenju nuklearnog oružja (NPT) iz 1970. godine. Da jesu, morali bi demontirati svoj nuklearni program. Prema podacima Udruženja za kontrolu naoružanja, Izrael je u tajnosti razvio nuklearni kapacitet oko 1967. Do 1973. američke vlasti su bile uverene da Izrael poseduje nuklearno oružje.
Iako ga nikad nisu upotrebili, Izrael je razmatrao tu mogućnost tokom Šestodnevnog rata 1967. i Jomkipurskog rata 1973. Zanimljivo je da Izrael nikada nije stavljen pod zaštitu američkog nuklearnog „kišobrana“, za razliku od npr. Japana, Australije i članica NATO-a.
Iranski nuklearni program
Iran još uvek nije razvio sopstveno nuklearno oružje, ali je na dobrom putu da uđe u nuklearni klub. Još od 1957. Iran razvija nuklearnu energiju, zvanično za civilne svrhe. U vreme šaha Reze Pahlavija sarađivao je sa SAD, a program je nastavljen i nakon Islamske revolucije. Mnoga postrojenja nalaze se pod zemljom.
Iran je naveo četiri cilja nuklearnog programa:
a) zadovoljavanje energetskih potreba,
b) smanjenje zavisnosti od nafte i gasa,
v) razvoj u medicini (npr. radioizotopi),
g) industrijska upotreba (sterilizacija hrane i materijala).
Iran negira vojne ciljeve
Iran je potpisnik Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT) još od 1968. godine. Vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnej je 1990-ih izdao fetvu kojom se zabranjuje proizvodnja i upotreba nuklearnog oružja. Fetva je ponovljena 2003, kada je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) izrazila sumnje u namere Teherana.
Barak Obama je tu fetvu više puta citirao kao argument za potpisivanje nuklearnog sporazuma 2015, prenosi Geopolitika.
Sumnjičavost Zapada
SAD, Velika Britanija i Izrael konstantno sumnjaju da Iran tajno razvija vojnu komponentu. Obogaćivanje uranijuma preko 83% (koliko je izmereno 2023) dovoljno je blizu oružanog nivoa. Američka procena je da je Iranu dovoljno 1–2 nedelje da napravi dovoljno materijala za jednu atomsku bombu.
Religijski kontekst i rizik od nuklearnog rata
Nikada do sada nuklearno naoružana država nije napala drugu takvu državu. Čak su se i Indija i Pakistan uzdržali. Izrael i Iran znaju da bi napad izazvao odmazdu – možda od Pakistana, Rusije ili SAD. Stoga se nuklearni udar može dogoditi samo u kontekstu verske apokalipse, odnosno judaističke i islamske eshatologije.
Verski cionizam
U judaističkoj eshatologiji postoje koncepti kraja vremena, dolaska Mesije i borbe dobra i zla (Gog i Magog). Određeni verski cionistički krugovi u Izraelu veruju da je savremena država Izrael instrument Božje volje. Sledbenici rabina Avrahama Kuka i njegovog sina formirali su pokret Guš Emunim nakon 1967. godine. Njihov uticaj opstaje kroz verske škole i stranke kao što su „Ocma Jehudit“ i „Religijski cionizam“.
Oni političke pretnje poput Irana vide kao biblijske neprijatelje i veruju da će dolaskom Mesije biti obnovljen Treći hram.
Nuklearno oružje u jevrejskoj eshatologiji
Izraelska vlada je pragmatična, ali u egzistencijalnoj krizi mogla bi upotrebiti nuklearno oružje kao „rat za odbranu“. Radikalni krugovi vide Iran kao veliku pretnju Božjem planu. Judaizam ne slavi apokalipsu, ali očekuje dolazak Mesije i obnovu Izraela. Ukoliko ta budućnost bude ugrožena, mogu se opravdati i najdrastičnije mere.
Mogućnost armagedona
Iako izraelski arsenal služi kao sredstvo odvraćanja, eskalacija s Iranom povećava rizik. Sa druge strane, Iran je sve bliži proizvodnji bombe, a kombinacija strategije i vere mogla bi dovesti do ozbiljne razmatrane upotrebe. Ako apokaliptična uverenja preovladaju među liderima, svet bi mogao doći na ivicu nuklearne katastrofe.
