Od svih biljaka koje je čovek pretvorio u useve, nijedna nije toliko enigmatična kao slatki krompir. Starosedeoci Centralne i Južne Amerike generacijama uzgajaju slatki krompir. Evropljani su ga otkrili kada je Kristofer Kolumbo stigao na Karibe. U 18. veku kapetan Kuk je ponovo nabasao na njega – 6.400 kilometara dalje, na udaljenim polinežanskim ostrvima. Evropski istraživači su ga kasnije pronalazili svuda po Pacifiku, od Havaja do Nove Gvineje.
Distribucija biljke je ono što zbunjuje naučnike. Kako je slatki krompir uspeo da se od divljeg pretka razvije i toliko proširi? Da li je moguće da su ga nepoznati istraživači iz Južne Amerike preneli do brojnih ostrva u Pacifiku? Opširna analiza DNK slatkog krompira, koja je nedavno objavljena u listu Current Biology došla je do kontroverznog zaključka: ljudi nisu imali nikakve vez sa tim. Debeljuškasti slatki krompir proširio se po svetu davno pre nego što su ljudi ušli u igru jer je on – prirodni putnik.
Neki stručnjaci smatraju da slatki krompir vodi poreklo iz Amerike i da su ga posle Kolumbovog putovanja Evropljani proširili na kolonije poput Filipina. Pacifički ostrvljani su odatle pokupili useve.
Ali ostrvljani su krompir gajili generacijama pre dolaska Evropljana. Arheolozi su pronašli ostatke 700 godina starog slatkog krompira na jednom polinežanskom ostrvu. Nova hipoteza se pojavila: ostrvljani sa Pacifika, majstori plovidbe po okeanu, pokupili su slatki krompir u Americi mnogo pre Kolumbovog dolaska.
U nadi da će uspeti da rasvetle ovu misteriju, stručnjaci su nedavno sproveli najveće ispitivanje DNK slatkog krompira do sada. „Pronašli smo jasne dokaze da je slatki krompir mogao da dođe do Pacifika prirodnim putem“, rekao je Pablo Munjoz-Rodrigez, botaničar sa Oksforda i autor studije.
Slatki krompir daje više nutrijenata po obrađenom hektaru od bilo koje druge vrste. I vekovima je hranio zajednice i održavao ih u životu.
Stručnjaci su po celom svetu prikupili uzorke raznih varijacija slatkog krompira i njegovih divljih rođaka. Onda su upotrebili moćnu tehnologiju DNK ispitivanja koja je pokazala da je samo jedna divlja biljka predak svih slatkih krompira. Najbliži divlji rođak je cvet sa Kariba od koga su se preci slatkih krompira odvojili pre najmanje 800.000 godina, izračunali su naučnici.
Listovi slatkog krompira koje je posada kapetana Kuka skupila u Polineziji nalaze se u Prirodnjačkom muzeju u Londonu. Stručnjaci su uzeli i njihov DNK i otkrili da se polinežanska vrsta od drugih odvojila pre oko 110.000 godina. Ljudi su do udaljenih pacifičkih ostrva stigli u poslednjih nekoliko stotina godina.
Tradicionalno, stručnjaci su skeptični prema ideji da biljka može da pređe okean i hiljade kilometara. Ali poslednjih godina, naučnici nailaze na znake da su mnoge biljke uradile baš to.
Ali nekima je ovaj scenario previše neverovatan. Tim Denham, arheolog sa Australijskog nacionalnog univerziteta, kaže da bi to značilo da su se preci slatkog krompira proširili po Pacifiku i mnogo puta bili pripitomljeni – i svaki put bi izgledali isto. „To deluje malo verovatno“, rekao je on.
