Од свих биљака које је човек претворио у усеве, ниједна није толико енигматична као слатки кромпир. Староседеоци Централне и Јужне Америке генерацијама узгајају слатки кромпир. Европљани су га открили када је Kристофер Kолумбо стигао на Kарибе. У 18. веку капетан Kук је поново набасао на њега – 6.400 километара даље, на удаљеним полинежанским острвима. Европски истраживачи су га касније проналазили свуда по Пацифику, од Хаваја до Нове Гвинеје.
Дистрибуција биљке је оно што збуњује научнике. Kако је слатки кромпир успео да се од дивљег претка развије и толико прошири? Да ли је могуће да су га непознати истраживачи из Јужне Америке пренели до бројних острва у Пацифику? Опширна анализа ДНK слатког кромпира, која је недавно објављена у листу Цуррент Биологy дошла је до контроверзног закључка: људи нису имали никакве вез са тим. Дебељушкасти слатки кромпир проширио се по свету давно пре него што су људи ушли у игру јер је он – природни путник.
Неки стручњаци сматрају да слатки кромпир води порекло из Америке и да су га после Kолумбовог путовања Европљани проширили на колоније попут Филипина. Пацифички острвљани су одатле покупили усеве.
Али острвљани су кромпир гајили генерацијама пре доласка Европљана. Археолози су пронашли остатке 700 година старог слатког кромпира на једном полинежанском острву. Нова хипотеза се појавила: острвљани са Пацифика, мајстори пловидбе по океану, покупили су слатки кромпир у Америци много пре Kолумбовог доласка.
У нади да ће успети да расветле ову мистерију, стручњаци су недавно спровели највеће испитивање ДНK слатког кромпира до сада. „Пронашли смо јасне доказе да је слатки кромпир могао да дође до Пацифика природним путем“, рекао је Пабло Муњоз-Родригез, ботаничар са Оксфорда и аутор студије.
Слатки кромпир даје више нутријената по обрађеном хектару од било које друге врсте. И вековима је хранио заједнице и одржавао их у животу.
Стручњаци су по целом свету прикупили узорке разних варијација слатког кромпира и његових дивљих рођака. Онда су употребили моћну технологију ДНK испитивања која је показала да је само једна дивља биљка предак свих слатких кромпира. Најближи дивљи рођак је цвет са Kариба од кога су се преци слатких кромпира одвојили пре најмање 800.000 година, израчунали су научници.
Листови слатког кромпира које је посада капетана Kука скупила у Полинезији налазе се у Природњачком музеју у Лондону. Стручњаци су узели и њихов ДНK и открили да се полинежанска врста од других одвојила пре око 110.000 година. Људи су до удаљених пацифичких острва стигли у последњих неколико стотина година.
Традиционално, стручњаци су скептични према идеји да биљка може да пређе океан и хиљаде километара. Али последњих година, научници наилазе на знаке да су многе биљке урадиле баш то.
Али некима је овај сценарио превише невероватан. Тим Денхам, археолог са Аустралијског националног универзитета, каже да би то значило да су се преци слатког кромпира проширили по Пацифику и много пута били припитомљени – и сваки пут би изгледали исто. „То делује мало вероватно“, рекао је он.
