Iznad manastira Studenica, na obroncima planine Čemerno, vekovima odoleva Savina isposnica. Svedočanstvo o životu dinastije Nemanjić, ovaj spomenik kuture od izuzetnog značaja, mesto je gde su nastale prve knjige ispisane ćirilicom. U ovoj isposnici Sveti Sava je napisao Žitije Svetog Simeona i Studenički tipik.
Smeštene na oko 12 kilometara od manastira Studenica, Gornja i Donja Savina isposnica deo su manastirskog kompleksa koji je po predanju napravio Sveti Sava po povratku sa Svete Gore.
Starija od meteora
Ove dve celine koje se zajednički zovu Isposnica Svetog Save. Smatra se da su nastale u isto vreme kada i manastir Studenica.
„Gornja Savina isposnica je nešto između grčkih Meteora i Ostroga. Ali je i od Meteora i od Ostroga starija nekoliko vekova. Zaista bi i u današnje doba bio ozbiljan arhitektonski poduhvat napraviti nešto takvo. Pored toga, prelepi pejzaži kroz koje se prolazi na putu do isposnice, ali i sam mir i tišina koji se tu osećaju stvaraju poseban doživljaj Hrišćanstva“, kaže Igor Tešić, PR Turističke organizacije Kraljevo.
Značajna duhovna baština i spomenik kulture
Savina Isposnica ne samo da je jedan od najznačajnijih spomenika kulture, već predstavlja i značajnu duhovnu baštinu, jer su pored usamljeničkog načina života u isposnici monasi vredno radili i na prepisivanju knjiga.
„Ta prepisivačka delatnost je jedna od najvažnijih činilaca ovog dela biografije Svetog Save, gde je on, po svemu sudeći, napisao Žitije Svetog Simeona. Mi znamo da je tu sastavljen i Studenički tipik. Imamo, čak, i prepis Studeničkog tipika i Žitija Svetog Simeona iz 1619. godine. To pokazuje koliko je Srbija već od tog 12. ili 13. veka postala kulturna riznica i značajno mesto u jugoistočnom delu Evrope“, pojašnjava Dragoljub Danilović, predsednik Društva istoričara Raškog okruga.
Do isposnice se može doći samo pešačenjem. Na 10 kilometara od manastira, prvo se stiže do Donje isposnice. Do Gornje je potrebno još pedesetak minuta pešačenja uz visoku liticu, kroz gustu šumu. Gornja Savina isposnica predstavlja jedintveni pećinski kompleks, koji se sastoji od više nivoa, a legenda kaže da se ovde dešavaju i čudesna isceljenja.
„Kada se stigne do Gornje isposnice Svetog Save čovek zaista ima utisak kao da je nad nebom. Posebno kada se služi liturgija imate osećaj kao da su tu sa vama anđeli i Gospod. Legenda kaže da se ovde dešavaju i čedesna isceljanja. Dolaze hromi, ubogi, slepi i umivaju se čuvenom vodom iz Savine kace ili bunara koji je veoma poznat u ćitavom svetu“, kaže Danilović.
Poslednji stalni stanovnik isposnice bio je monarh Gavrilo, koji je tragično stradao u požaru 1981. godine.
