Države članice EU imaju pravo da uvedu zabranu iz razloga javnog zdravlja, a sve više njih to i čini – Litvanija i Letonija su je uvele još pre deset godina
Stalna izvestiteljka Evropskog parlamenta za bezbednost hrane Biljana Borzan upozorila je da se Bugarska pridružuje nizu država koje su uvele zabranu prodaje energetskih pića deci. Ona je upozorila da Hrvatska to i dalje ne čini iako je naučni i politički konsenzus o štetnosti tih pića za maloletnike sve jači. Takva odluka se, rekla je ona, u mnogim zemljama i dalje odlaže na štetu dece.
– Ne postoji nijedan valjan razlog da Hrvatska i dalje bude slepa tačka na evropskoj mapi zaštite dece. Više nije pitanje hoćemo li nešto preduzeti, nego zašto uporno nećemo – izjavila je zastupnica u Evropskom parlamentu koja godinama upozorava na opasnosti koje energetska pića predstavljaju za decu i mlade. Države članice EU imaju pravo da uvedu zabranu iz razloga javnog zdravlja, a sve više njih to i čini. Litvanija i Letonija je uvele još pre deset godina, a sada im se pridružuju i Bugari. U Mađarskoj je zabrana stupila na snagu početkom juna, a u Bugarskoj od ove nedelje energetska pića neće moći da se prodaju deci.
– U međuvremenu, Vlada se već sedam godina krije iza navodne potrebe za ’dodatnim istraživanjima’. I to nakon što smo u Saboru još 2018. dobili odbijenicu uz argument da „nema naučnih podataka” o štetnosti pića koja sadrže 300 miligrama kofeina po litru i koja piju deca od 10 godina – podsetila je Borzanova. Danas se, prema njenim rečima, više ne govori o istraživanjima, nego o činjenicama da čak 86 odsto 16-godišnjaka u Hrvatskoj konzumira energetska pića, a gotovo polovina njih to kombinuje sa alkoholom. Zabrinjavajuće je i da više od 50 odsto dece mlađe od 12 godina već pije te napitke. Svakim danom raste broj dece s prekomernom težinom, zavisnosti od kofeina i rizičnog ponašanja koje je povezano s konzumacijom ovih pića.
– Čuli smo da nemamo dovoljno definisan pravni okvir, da ne znamo šta je energetsko piće, da se ne može dokazati njihova štetnost. A istovremeno zemlje s puno manje resursa i političkog otpora uvode zabrane za nekoliko meseci. Ako može Bugarska, zašto ne može Hrvatska – pita Biljana Borzan. Situacija nije ništa bolja ni u našoj zemlji. Energetska pića se konzumiraju bez kontrole i nikakvih zabrana nema, a posledice mogu biti vrlo zabrinjavajuće. Jedna limenka energetskog pića ima od 80 do 300 miligrama kofeina. Odrasloj osobi ne smeta ako dnevno unese u organizam 200 do 300 miligrama, što su otprilike dve šolje crne kafe. Prema podacima Evropske agencije za bezbednost hrane, 68 odsto mladih između 10 i 18 godina pije energetska pića, kao i 18 odsto dece mlađe od deset godina iako na limenci piše da nije za mlađe od 18 godina. Ne postoji gornja granica za kofein kod dece ispod 13 godina, a opet Američka asocijacija pedijatara kaže da deca od osam do 13 godina mogu nekih 100 miligrama kofeina u toku dana da unesu, ali problem je što kofeina nema samo u energetskim pićima i kafama. Većina maloletnika je, prema nekim istraživanjima, makar jednom probala neko energetsko piće iako to većina ne želi da prizna. Prekomerna upotreba može da izazove nesanicu, nervozu, gojaznost, srčane probleme i da loše utiče na mentalno zdravlje. Kombinacija sa alkoholom je najštetnija, a tako se najčešće konzumira na žurkama. Mišljenje i ovdašnjih stručnjaka je da bi ovu oblast trebalo regulisati zakonom i na taj način ograničiti ili potpuno zabraniti upotrebu ovih proizvoda.
