Hipnoza je fascinantno stanje svesti koje nauka sve više istražuje. Razlikuje se i od sna i od budnog stanja. Karakteriše je pojačana sugestibilnost i fokusirana pažnja. Osoba pod hipnozom može da doživi promene u percepciji, emocijama i ponašanju. To ovu tehniku čini korisnom u različitim oblastima, posebno u medicini i psihijatriji.
Iako je hipnoza često bila predmet skepticizma, danas postoje naučni dokazi koji potvrđuju njenu stvarnost i uticaj na mozak.
Hipnoza deluje na rad mozga tako što menja moždane talase i aktivnost u određenim regijama mozga. Studije uz pomoć magnetne rezonance pokazale su da hipnotisane osobe imaju promene u teta talasima, u funkcionisanju prefrontalnog korteksa i senzorne regije mozga, što objašnjava njihovu sposobnost da se fokusiraju i odgovore na sugestije.
Ovo stanje je potpuno drugačije od običnog sna – mozak je budan i aktivan, ali na specifičan način, piše Journal of Clinical Psychology.
Hipnoza se često pogrešno shvata kao oblik kontrole uma. U stvarnosti, radi se o otključavanju potencijala iz podsvesnog uma i reprogramiranju misaonih obrazaca. Hipnoza potiče još iz drevne Grčke, Egipta i Indije, gde je povezivana sa isceljenjem i religioznim ritualima.
Ključni faktor za uspešnu hipnozu jeste voljnost osobe da se podvrgne ovom procesu. Hipnoza ne može delovati na nekoga ko se aktivno opire ili nema poverenja u hipnotizera.
Individualna struktura mozga i moždani talasi igraju značajnu ulogu u tome koliko će osoba biti podložna hipnozi. Ljudi sa izraženijom imaginacijom i sposobnošću koncentracije, na primer, često su podložniji hipnozi.
Ko može biti hipnotisan?
Iako je veliki broj ljudi sposoban da uđe u stanje hipnoze, nisu svi podjednako podložni. Otprilike 10 procenata populacije je izuzetno sugestibilno i može duboko reagovati na hipnozu, dok drugi možda neće doživeti značajne promene. Ovaj stepen zavisi od neuroloških faktora i individualnih karakteristika ličnosti, ali i od motivacije osobe da učestvuje u procesu.
Hipnoza je moćan alat i nauka je priznaje kao fenomen koji utiče na rad mozga. Eksperimenti su pokazali da osobe pod hipnozom mogu promeniti način na koji doživljavaju bol, emocije, pa čak i sećanja. Na primer, tokom hipnoze, mozak može da smanji aktivnost u regijama povezanim sa osećajem bola, omogućavajući hipnotisanim osobama da izdrže medicinske intervencije bez anestezije.
Primena hipnoze u medicini
Hipnoza se razlikuje od sujevernih predstava koje su često promovisane kroz popularnu kulturu. Ona je složen proces koji zahteva znanje i iskustvo, posebno kada se koristi u terapeutske svrhe.
Hipnoza ima široku primenu u različitim oblastima, kao što su psihijatrija i psihoterapija. Glavne medicinske organizacije priznaju hipnoterapiju kao validnu terapeutsku praksu.
Hipnoza pomaže ljudima da se suoče sa negativnim mislima i osećanjima, olakšavajući proces emocionalnog isceljenja i lečenja anksioznosti i depresije.
Korišćenje hipnoze omogućava terapeutu da vodi pacijenta kroz bolna sećanja na siguran način, kako bi prevazišao traume.
Hipnoza se koristi za ublažavanje hroničnog bola, kao što su bolovi kod migrena ili artritisa. Kod nekih pacijenata, hipnoza se koristi kao zamena za anesteziju tokom hirurških zahvata ili porođaja.
Terapeuti za odvikavanje pacijenata od loših navika, kao što su pušenje, smanjenje unosa alkohola ili prevazilaženje zavisnosti od hrane, često koriste hipnozu kao podršku. Sugestije tokom hipnoze mogu da ojačaju motivaciju i promene obrasce ponašanja.
Sportisti, umetnici i govornici često koriste hipnozu da bi povećali samopouzdanje i fokus.
Hipnoza može pomoći u suočavanju sa iracionalnim strahovima i poboljšanju kvaliteta sna, u lečenju fobija i nesanice.
Kako se neka osoba hipnotiše
Uvođenje u hipnozu je proces koji se sastoji od nekoliko ključnih koraka. Cilj je da se osoba opusti, da se smanji njen mentalni otpor i stvori prijatno okruženje u kojem je spremna da reaguje na sugestije. Evo osnovnih faza koje obuhvata uvođenje u hipnozu:
1. Stvaranje opuštajuće atmosfere
Prvi korak u hipnozi je postavljanje adekvatne atmosfere. Mesto treba biti mirno, bez smetnji i na prijatnoj temperaturi. Ovaj proces se često vrši u tišini, sa smanjenim svetlom, čime se pomaže osobi da se opusti.
2. Upotreba relaksacionih tehnika
Obučeni terapeut će koristiti tehnike koje pomažu osobi da se opusti, kao što su duboko disanje, progresivna mišićna relaksacija ili vođene vizualizacije. To može biti usmereno na opuštanje tela, počevši od prstiju ruku, pa sve do glave i vrata.
3. Fokusiranje pažnje
Kroz jednostavne tehnike, poput praćenja pokreta objekta (npr. svetleće tačke, kružnih crno-belih linija ili viska), osoba se podstiče da fokusira svoju pažnju na jedan predmet ili misao. Cilj je da se smanji količina spoljašnjih distrakcija, čime osoba postepeno ulazi u stanje koncentracije.
4. Verbalne sugestije i uputstva
Terapeut daje verbalne sugestije koje pomažu osobi da se opusti. To mogu biti uputstva koja podstiču osobu da zamisli sebi prijatnu i mirnu situaciju, kao što je plaža, šuma ili mirna soba. Takođe, može biti upotrebljeno ponavljanje ključnih fraza kao što su: „opusti se“, „sve je mirno“, „oseti kako tvoje telo postaje sve opuštenije“.
5. Smanjenje svesti o spoljnim smetnjama
Postepeno, osoba počinje da postepeno gubi svest o spoljnim zvucima i smetnjama, fokusirajući se isključivo na unutrašnji svet. Terapeut može koristiti sugestije koje pojačavaju opuštanje i smanjuju bilo kakve spoljašnje uticaje.
6. Postizanje hipnotičkog stanja
Kada osoba postigne duboko opuštanje, terapeuti često koriste sugestije koje osobi pomažu da se oseća kao da je u dubokom sanjivom stanju, ali bez da zapravo zaspi. Osoba je u ovom trenutku potpuno opuštena, a svest postaje prijemčljivija na sugestije.
7. Provođenje kroz sugestije
Kada osoba postigne hipnotičko stanje, mogu se upotrebiti specifične sugestije koje ciljaju na promenu ponašanja, emocionalnog stanja ili rešavanje određenih problema (npr. smanjenje stresa, prestanak pušenja, oslobađanje od bola). To se radi kroz verbalne sugestije koje se mogu ponavljati.
8. Izlazak iz hipnoze
Nakon što su sugestije date, proces izlaska iz hipnoze uključuje nežno vraćanje osobe u normalno stanje svesti. To se često vrši pomoću pozitivnih sugestija, kao što su: „Počećeš da se osećaš osveženo i potpuno budno“. Osoba se polako vraća u svoje uobičajeno stanje, uz pomoć terapeuta, iako često oseća duboko opuštanje i osveženje.
