U žurbi da zadrže podršku Donalda Trampa, evropske članice NATO alijanse obećale su da će više nego udvostručiti iznos sredstava koji izdvajaju za vojnu potrošnju na tek završenom samitu u Hagu.
Problem je u tome što većina teško može da priušti da potroši 5 odsto odsto proizvodnje na odbranu – tako da, iako će biti nekih neprihvatljivih žrtava u nacionalnim budžetima, biće i kreativnog računovodstva kako bi se postojeća potrošnja preusmerila na te napore, piše Rojters.
„Neće postići obećano“, rekao je Guntram Volf, viši saradnik tink-tenka Brojgel, o cilju od 5 odsto.
„Ako ste visoko zadužena zemlja, ne možete da izdate više duga, to znači veoma teške budžetske odluke“, rekao je o značajnim povećanjima poreza ili smanjenjima potrošnje koje bi to zahtevalo.
Kao politički pozorišni komad, samit u Hagu je bar osvojio svoju ciljnu publiku: samog Trampa. Usred zabrinutosti zbog njegove posvećenosti klauzuli NATO – a o međusobnoj odbrani, rekao je da Sjedinjene Države stoje uz svoje evropske saveznike „do kraja“.
Opterećenost obećanjima
Iako malo ko osporava da Evropa treba da učini više kako bi osigurala sopstvenu bezbednost dok tenzije sa Rusijom rastu, fiksiranje na cilj od 5 odsto prekinulo je posebnu debatu o tome kako bi mogla efikasnije da koristi svoje postojeće vojne budžete, na primer, uz dogovor nacionalnih vlada o zajedničkim nabavkama.
Sada se Evropa opteretila obećanjima koja će – sa izuzetkom Nemačke, čije su finansije solidne nakon godina fiskalne štedljivosti – većini članica biti teško da ispune.
Da bi dostigle prag od 5 odsto, zemlje Evropske unije, čiji dug već prelazi 80 odsto proizvodnje, morale bi zajedno skoro utrostručiti 325 milijardi evra (377 milijardi dolara) koje su potrošile na odbranu prošle godine na više od 900 milijardi.
Britaniji koja nije članica EU – čiji dug iznosi 100 odsto proizvodnje i koja već plaća više za servisiranje duga nego za svaku stavku potrošnje osim zdravstva – bilo bi potrebno dodatnih 30 milijardi funti (41 milijardu dolara).
„Potencijalni gubitnici nisu samo buduće generacije opterećene ogromnim dugovima, već i današnja društva“, rekao je Nik Vitni na Evropskom savetu za spoljne odnose.
„Nezadovoljno stanovništvo, čiji se osećaj ekonomskog blagostanja nikada nije oporavio od globalne ekonomske krize 2008. godine, verovatno će postati još lakši plen za populističke ili nacionalističke političare koji jačaju širom Evrope.“
Svakako, što je zemlja bliže Rusiji, to je manja domaća zabrinutost oko pronalaženja dodatnog novca – Poljska, baltičke zemlje i Finska su primeri. Godine rivalstva sa susednom Turskom su u međuvremenu uticale na grčko javno mnjenje da prihvati veće odbrambene rashode.
Protivljenja
Međutim, španski socijalistički premijer Pedro Sančez – čija zemlja jedina nije izričito potpisala novi cilj – izrazio je zabrinutost drugih kada je rekao da je cilj „nespojiv sa našom socijalnom državom“.
Slovačka, jedna od centralnoevropskih zemalja čiji se budžeti suočavaju sa najvećim pritiskom zbog jačanja odbrane, takođe se usprotivila cilju, tvrdeći da su povećanje životnog standarda i smanjenje zaduživanja podjednako važni.
Volf je rekao da ostaje da se vidi da li će zemlje povećati svoje odbrambene kvote tako što će tu i tamo smanjiti po koju milijardu iz drugih oblasti, ili će velike oblasti poput penzija pretrpeti značajan udarac.
„Ali držite to u proporciji – i dalje će postojati socijalna država, ali možda manje izdašna“, rekao je o socijalnoj zaštiti širom Evrope koja može činiti i do 30 odsto ekonomije u nekim državama.
Diskusije u nacionalnim parlamentima
Dok lideri napuštaju mesto održavanja samita u Hagu, nacionalni razgovori o odbrani zvučaće zapanjujuće drugačije od onih koji su vođeni uoči skupa.
Ovih 5 odsto se deli na 3,5 odsto koje će se potrošiti na „osnovnu“ odbranu – trupe i oružje – i 1,5 odsto na mere vezane za odbranu, kao što je prilagođavanje puteva i mostova za vojna vozila. Prostor za svrstavanje postojećih stavki potrošnje u drugu kategoriju verovatno će se pokazati izdašnim.
U Francuskoj, na primer, vodi se diskusija o tome da li bi to moglo da uključi žandarme koji čuvaju seoske puteve, koji su formalno deo ministarstva odbrane, ali čiji postojeći troškovi rada trenutno nisu uključeni u troškove odbrane.
Dugi rokovi koji su navedeni za postizanje cilja – u nekim slučajevima i do jedne decenije – takođe su prilika da se ta obećanja iznevere dok politička pažnja bude usmerena na nešto drugo.
„Ciljevi potrošnje će jednostavno biti propušteni“, rekao je Vitni.
„Potrebna transformacija će početi da se oblikuje, ali sporije i manje koherentno nego da su postavljeni realniji ciljevi.“
