Друга недеља Васкршњег поста назива се Недељом светог поста: Црква моли Господа за благодатно озарење оних који посте и који се кају. На богослужењима ове седмице заједно са скрушеношћу због човековог греховног стања хвали се пост као пут ка унутрашњем благодатном озарењу.
Друга недеља Васкршњег поста зове се још и Пачиста, јер долази иза прве – Чисте недеље, а сви верници би требало да од понедељка до петка посте на води, док је за викенд дозвољено коришћење уља и вина. Друга недеља поста посвећена је Светом Григорију Палами, којег сликовито називају светиоником православља.
Свети Григорије је био велики атонски подвижник, познат као заштитник православља и разобличитељ јеретичког учења Варлама, калабријског монаха, који је одбацивао православно учење о благодатној светлости, која просвећује унутрашњег човека и понекад се открива видљиво, на пример, као што је то било на Тавору и Синају.
Варлам је сматрао да је немогуће достићи ово озарење молитвом, постом и другим духовним подвизима самоодрицања. На Сабору који је овим поводом био сазван у Константинопољу 1341. године Свети Григорије Палама, који је био назван сином божанске светлости, разобличио је јеретике и одбранио учење о божанској светлости, нествореној, увек постојећој, којом је Господ заблистао на Тавору и којом се обасјавају подвижници који достигну такво просветљење уз помоћ молитве и поста.
Као борац и побеник православља над Варламовим учењем појавио се Свети Григорије Палама који је у својој дубокој богословској формулацији изложио духовни садржај мистичне традиције светогорског монаштва. Ова Паламина богословска формулација садржана је у његовом чувеном делу Тријаде у одбрану монаха исихаста. Поред Тријада, Палама је саставио и Светогорски томос, са којим су се сагласили сви светогорски игумани, а који је у исихастичком спору одиграо одлучујућу улогу.
Црквену службу у част Светог Григорија Паламе и његово житије написао је Филотеј, Константинопољски патријарх (XIV век), а канон Генадије Схолар (XV век).
Молитва, причест и одбацивање греха
Химнографија друге недеље Васкршњег поста поучава нас да се наше обожење налази у молитевним општењем са Богом и богопознањем учешћем у Светој евхаристији, односно причешћу. Угледајући се на Светог Григорија Паламу који је себе испунио божанском светлошћу која пресветљује свакога човека који долази на свет, позвани смо да из свог бића одбацимо сваку таму греха која прекида нашу заједницу са Богом, и да се врлинским животом обучемо у одећу светлости богопознања.
Мисао Светог Григорија потврдила је аутентичност светитељског виђења Бога. Прве недеље Васкршњег поста верници су богослужбено прославили победу православља над бројним јересима, а превасходно победу над иконоборством. У другој недељи прославља се дивни међу светитељима и велики међу победницима православља који се изборио за богословље православног мистичног подвижништа, а које подразумева учење о непосредности Божјег присуства у свету, учи црква.
Свети Григорије Палама проповедник је учења о божанствености благодатне нетварне светлости којом је Господ засејао приликом преображења на Тавору. Иста та преображенска нетварна светлост, по његовом учењу просветљује сваког човека који се погрузио у молитву и пост.
Свети Григорије Палама је у свом учењу разликовао божанску суштину и енергију, јер је Бог по суштини несазнајан, али се он у својим енергијама открива нама у личности оваплоћеног логоса. По његовом учењу, човек је кроз свету евхаристију уткан у богопознање, те тако Света литургија све нас просветљује и чини нас достојнима за богопознање и заједницу са Господом. Ова недеља није одувек била посвећена спомену на Светог Григорија Паламу, а то нам сведочи јерусалимски канонар који спомиње да је у седмом веку друга недеља поста била посвећена спомену на еванђелску причу о Милостивом Оцу (или блудном сину), стоји у учењима СПЦ.
