Danas, kada je ženama omogućeno da se bave svim profesijama i da uživaju ista prava kao i muškarci, možda nam se čini da je to uvek bilo tako. Međutim, nije bilo lako doći do tog stepena rodne ravnopravnosti. Zato je važno da se setimo i poštujemo one žene koje su svojim delom i borbom doprinele tom napretku. Slavne žene naše istorije.
Jedna od takvih žena je i Draga Ljočić, prva srpska lekarka i istinski heroj našeg naroda.
Draga Ljočić je rođena u Šapcu 22. februara 1855. godine. Njen otac, Stevan Ljočić, bio je ugledni advokat i političar, a majka, Milka, vaspitavala je Dragu i njenog brata Svetozara.
Školu je završila u Šapcu, a medicinu je diplomirala na Ciriškom univerzitetu 1879. godine. Time je postala prva Srpkinja koja je stekla lekarsku diplomu.
Još od početka svoje lekarske karijere, Draga je morala neprestano da se bori sa stavovima svoje okoline, koja nije mogla tako lako da prihvati da jedna žena može biti lekar. Neretko je bivala izložena podsmehu, omalovažavanju i diskriminaciji.
Sem stručnog znanja, Draga je pokazivala i veliku hrabrost i rodoljublje. Učestvovala je u srpsko-turskom ratu kao bolničarka, nakon koga je postala prva žena sa činom potporučnika. Kasnije je učestvovala i u ostalim balkanskim ratovima, kao i u Prvom svetskom ratu.
Međutim, i pored svih ovih ostvarenja, Draga je uvek nailazila na zavist i otvorena neprijateljstva muških kolega.
Iako ciriški doktor medicine i ratni poručnik, ova hrabra žena nikako nije mogla da pronađe posao u struci u državnoj službi. Uz najrazličitije izgovore zahtevi su joj uvek bili odbijani.
Tek kada se kraljica Natalija zauzela za Dragu, bilo joj je dozvoljeno da obavlja privatnu praksu. U državnu službu je ušla nekoliko godina kasnije, ali samo kao lekarska pomoćnica. Iako je posle velike požrtvovanosti u ratu unapređena u sekundarnog lekara, njena prava su bila manja od prava njenih muških kolega. Plata joj je bila manja i to bez mogućnosti da dobije povišicu, a nije imala prava ni na penziju.
Njena dopisivanja sa tadašnjim Ministarstvom unutrašnjih dela mogu se tumačiti kao prilog istoriji borbe za rodnu ravnopravnost na ovim prostorima.
Jedino za vreme ratovanja Draga Ljočić je bila izjednačavana sa svojim muškim kolegama. U srpsko-bugarskom ratu iz 1885. godine, ona je radila kao jedini lekar u tri bolnice u Beogradu. Draga je bila i veliki zaštitnik dece, a često ih je i besplatno lečila. Osnovala je Matrinsko udruženje koje se staralo o napuštenoj deci.
I pored velikih i često bezuspešnih borbi, život Drage Ljočić će ostati jedno od najboljih svedočanstav o tome kako su žene morale da se izbore za svoj položaj u društvu. Ona je bila ne samo prva srpska lekarka, već i prva srpska feministkinja koja je tražila da ženama budu priznata ista prava kao i muškarcima.
Draga Ljočić je umrla 5. novembra 1926. godine u Beogradu. Svojim delom i borbom ona je ostavila neizbrisiv trag u istoriji Srbije i borbu za ljudsko dostojanstva. Slavna pretkinja, uzor kasnih generacija boraca za bolju Srbiju.
