Čudesna je biografija dr Vojislava Subotića (1859 — 1923) rodom Novosađanina i vodećeg hirurga u Srbiji krajem 19. i početkom 20. veka. Poživeo je 64 godine. Školovao se u Beču i Parizu. Vojislav Subotić je konstruisao šinu za imobilizaciju polomljene butne kosti i uneo novine u „podvezivanju“ krvnog suda. Bio je jedan od osnivača Medicinskog fakulteta u Beogradu i šef hirurškog odeljenja Opšte državne bolnice u Beogradu. Objavio je niz radova iz oblasti abdominalne hirurgije, urologije, ortopedije.
Njegovo ime je u ogromnoj meri povezano je sa osnivanjem i afirmacijom operativne medicine u Srbiji. Zato ga s pravom nazivaju ocem praktične hirurgije u Srbiji. Uz sve navedeno, bio je i lekar – dobrovoljac u nekoliko ratova, počevši od Srpsko-turskog, pa sve do Prvog svetskog rata.
Potiče iz ugledne porodice
Subotić je rođen u Novom Sadu 1859.godine kao drugi sin srpskog stihotvorca i političara Jovana Subotića (autora epova „Kralj Dečanski“, „Nemanja“ i „Miloš Obilić“) i njegove supruge Savke, rođene Polit-Desančić, prve predsednice Srpskog ženskog saveza. Imao je Vojislav još tri brata: Dejana, Branislava i Ozrena i sestru Vericu.
Osnovnu školu završio je u Zagrebu. Gimnazijsko obrazovanje započeo je u Sremskim Karlovcima, a okončao u Novom Sadu. Imao je samo 17 godina kada je studije medicine u Beču prekinuo da bi za vreme Srpsko-turskog rata 1876. godine učestvovao kao dobrovoljac u borbama na Drini. Studije je potom nastavio Parizu.
Mlad doktor
Već kao 22-godišnjak u Beču, gde je bio profesor hirurgije, promovisan je 1881. godine u doktora medicine.
Samostalnu praksu počeo je u zemunskoj bolnici 1884. godine. Osnovao je prvo hirurško odeljenje te bolnice. Na poziv Srpskog saniteta, iako mlad hirurg, otvorio je prvo hirurško odeljenje u Beogradu 1889. u tadašnjoj Palilulskoj bolnici. Mladi i ambiciozni dr Subotić uneo je mnoge inovacije u medicinsku praksu. Uveo je opštu anesteziju, uspešno je izvodio medicinske zahvate i među prvima u svetu obavio operaciju ciste na pankreasu. U vreme rata sa Bugarima i u Balkanskom ratu, kao građanski a ne vojni hirurg, stekao je zavidno znanje i veštine u zbrinjavanju ranjenika.
Učesnik u ratovima
U Balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine zbrinjavao je dr Subotić mnogobrojne pacijente sa povređenim krvnim sudovima. Bio je jedan od prvih hirurga u svetu, koji je primenio metodu reparacije krvnog suda. Za početak 20. veka bio je to veliki uspeh medicine, te ne čudi da je njegov rad na tu temu objavio i eminentni britanski „Lancet“. I Rudolf Matanas, najveći vaskularni hirurg toga vremena, odao je priznanje dr Subotiću.
Šina za imobilizaciju butne kosti
Tokom Prvog svetskog rata, kao rezervni sanitetski pukovnik, dr Subotić je radio u Beogradu, a potom u Nišu. Ne želeći da padne u ropstvo neprijatelja, a uprkos slabom ličnom zdravstvenom stanju zbog stenokardičnih napada, evakuisao se preko Albanije. Potom je otišao u Pariz i London. Tu je radio (1916—1918) u interalijalnoj komisiji kao srpski delegat, koristeći svoja široka poznanstva u inostranim lekarskim krugovima. U Londonu je održao čuveno predavanje „O epidemiji pegavca u Srbiji 1914—1915. godine.
Upravo ratno lekarsko ratno iskustvo pomoglo mu je da osmisli patent – šinu za imobilizaciju butne kosti – koji je prikazao u Pariskoj akademiji medicine 1916. godine. Ova inovacija obezbedila mu je članstvo u Francuskom hirurškom društvu.
Umesto s kraljem, želeo je s vojnicima
Početkom 1918. godine dr Subotić se vratio na Krf u želji da pomogne srpskim vojnicima. U Solunu mu je ponuđeno hirurško odeljenje u bolnici prestolonaslednika Aleksandra. Ali, doktor nije želeo da prihvati miran i bezopasan rad. Izabrao je Drugu armiju kojom je komandovao legendarni vojvoda Stepa Stepanović.
Stigavši na front, tražio je da obiđe rovove, u kojima su naši vojnici bez odmora i zamene bili od 1916. godine do proboja.
„Naši ljudi su tako skromni u svom herojstvu da nemamo ni dovoljno načina, ni dovoljno moći da im učinimo što više usluga“, rekao je tada dr Subotić, diveći se junaštvu i izdržljivosti solunaca.
Iskustvo dr Subotića i njegovi saveti često su bili spasonosni za brojne srpske ranjenike.Pošto je prokrstario solunskim frontom, zajedno sa svojim učenicima i kolegama radio je u Poljskoj hiruškoj bolnici u Dragomancima.
Bolnica u Dragomancima sagrađena je po njegovoj ideji. Po završetku vojnih operacija dobila je veliku pohvalu vojvode Stepanovića. Osim što je bio odličan hirurg, dr Vojislav Subotić je bio i odličan posmatrač, sistematičan i studiozan naučni radnik. Stekao je glas izvanrednog ratnog hirurga. Bio je pokretač i nosilac epohe savremene srpske hirurgije. Pročuo se i van granica Srpstva, pa je u to vreme izabran za člana Društva ratnih hirurga SAD i Engleske.
Veliki doprinos srpskoj hirurgiji
Dr Vojislav Subotić je postavio i temelje prve literature o oblasti hirurgije u Srbiji. U periodu 1886—1925 objavio je 36 stručnih naučnih radova, od kojih je 20 zastupljeno u domaćoj stručnoj literaturi. Njegov prvi rad „Hirurgija, crtice iz Bugarsko-srpskog rata“ iz 1886. godine, opisuje obradu 350 ranjenika sa antiseptičkim metodama, koje su u to vreme konzervativni lekari osporavali.
Bio je suosnivač Medicinskog fakutleta u Beogradu i njegov prvi prodekan 1920.godine,a naredne godine izabran je za dekana. Za doprinos medicinskoj nauci i hirurškoj praksi prof. dr Vojislav Subotić je za života dobio najviša priznanja kod nas i u inostranstvu.Bio je član francuskog, nemačkog i Međunarodnog hirurškog društva,zatim Peštanskog lekarskog društva, kao i član član Pariske akademije medicine.Najvećom nagradom on je,međutim, smatrao ljubav i poštovanje svojih studenata i kolega. Upokojio se 1923.godine u Beogradu.
Zaostavština porodice Subotić poklonjena je Muzeju grada Beograda 1975. godine. Sastoji se od 56 predmeta i porodičnih albuma i dokumenata vezanih većinom za dr Vojislava Subotića, njegovog starijeg brata generala Dejana i njihovog oca i književnika dr Jovana Subotića .
