Седамдесет други добитник НИН-ове награде биће познат у понедељак, 19. јануара, а стручни жири је у финале уврстио шест романа.
У трци за награду су „Карота“ Дарка Тушевљаковића (Лагуна), „Балада о убици и убици и убици“ Далибора Пејића (Геопоетика), „Фрау Бета“ Лауре Барне (ХЕРАеду), „Бесмртне лудости госпође Кубат“ Милана Трипковића (Академска књига), „Разговори с Вештицом“ Владимира Вујовића (Sumatra) и „Опатија Светог Вартоломеја“ Милоша Перишића (Но rules publishing).
Ово је одлучио стручни жири који ради у саставу Александар Јерков, председник, те Адријана Марчетић, Јелена Младеновић, Владимир Гвозден и Младен Весковић – чланови.
Сами финалисти су у најновијем броју НИН-а говорили о својим романима.
Дарко Тушевљаковић написао је роман у којем се његов јунак Давор три деценије након рата враћа у Задар, град свог детињства, како би се суочио са сећањима и аветима прошлости.
„Размишљајући о роману, бавио сам се односом према сопственој прошлости и сећању на њу. Реч је о необичној подељености, с једне стране, иако је од садашњег мене одвојена и времнски и просторно, она и даље игра важну улогу у мом животу, јер је (у највећој мери) неизбрисива, док је са друге стране управо временско-просторна одељеност чини духом који не припада садашњости, већ је, непозван походи“, рекао је Тушевљаковић.
Други финалиста Далибор Пејић у свом другом роману „Балада о убици и убици и убици“ храбро преиспитује границе језика, идентитета и приповедања.
„Три наратива – три лица злочина, три бекства од прошлости, система, рата, љубави, одговорности. Роман прати приче троје странаца који се, носећи сваки своју прошлост и кривицу, срећу на истом путу – путу ка мору, али и ка себи“, наводи издавач о овом делу, док сам Пејић за НИН каже да је мотив за писање, као и увек, била авантура.
Написати роман на путу, каже Пејић, такође је био мотив.
„Поред тога, све што сам на почетку имао је једна мени забавна анегдота из живота мог пријатеља и жеља за морем које ми је годинама измицало“, рекао је Пејић.
Лаура Барна, како пише њен издавач, у роману који је ушао у финале НИН-ове награде, у маниру вештог приповедача укршта две приче и два амбијента, градски, којем припада школована сликарка Бета Вукановић, и рурални, који илустративно обележава природно надарена мљекарица из Винче, чије се судбине преплићу наизглед случајним сликарским подухватом.
„Цео век културне историје, не само Србије него и Европе, па и шире, могла сам коначно представити кроз сто година, колико је Бета Вукановић поживела“, каже Барна.
Роман Милана Трипковића, који се такође данас налази у најужем избору НИН-ове награде, у „Академској књизи“ најављиван је као огледало времена.
„На препознатљив начин, Милан Трипковић у свом новом роману спаја сатирично и трагично, истражује питања моћи, манипулације, самообмане и друштвене хипокризије, успевајући да створи дело које изазива и смех и нелагоду, али и које дубоко рефлектује свет у којем живимо. Бесмртне лудости госпође Кубат нису само приповест, већ огледало нашег времена и позив на храбро суочавање са сопственим илузијама“, речи су Трипковићевог издавача, док сам писац каже да у овој књизи на неки начин даје омаж Мигелу де Сервантесу и његовом „Дон Кихоту“.
„За разлику од свог славног претходника који је свој ум затровао лошим, тривијалним авантурама лутајућих витезова, госпођа Кубат ‘гута’ књиге позитивне психологије, у којима је нашла излаз из животне кризе у коју је запала после добијеног отказа у банци“, истиче Милан Трипковић. Његов колега, Владимир Вујовић, пети финалиста 72. НИН-а, написао је роман у којем је временски оквир од 1980. до 2019. године.
„Кроз десет разговора које Вид Латиновић води са Вештицом, аутор настоји да проникне у тајну уметниковог (и уметничког) живота, постајући притом сапутник на сликаревом Тезејевом броду, у идентитетској пловидби обележеној неизвесношћу и сталном променом. Сваки разговор представља својеврсно напукло огледало из чијих се делова постепено исцртава један вишезначни аутопортрет, који своју сложеност, између осталог, дугује и беспоштедној борби са, како личним, тако и колективним заблудама и обманама модерних времена“, наведено је у „Суматри“, која је објавила Вујовићев роман „Разговори са Вештицом“.
Вујовић је говорио о роману који је написан у форми дијалога између мистериозне особе и главног јунака.
„Док сам се припремао за писање романа који је требало да изгледа знатно другачије, негде сам наишао на листу омиљених књига једног веома познатог музичара. Поред очекиваних наслова, пажњу ми је привукла извесна публицистичка књига која је представљала сакупљене интервјуе са једним великим сликаром. Међу канонским делима, углавом романима, та је књига некако штрчала и заинтересовала ме је, јер је један од ликова мог будућег романа управо уметник“, каже Вујовић.
„Опатија Светог Вартоломеја“ Милоша Перишића, последњи, шести роман који се нашао у најужем избору 72. по реду НИН-ове награде, написан је у лирској прози, са фрагментарним пасажима који евоцирају сензорне импресије, а књига истражује теме пролазности, идентитета, сећања и уметности.
„Овај роман настао је из потребе да се преиспита шта значи припадати простору, култури и памћењу у времену у коме се континуитети лако прекидају. Наслов је настао из тог унутрашњег сукоба. Фигура Светог Вартоломеја, који је у иконографији представљен са сопственом одераном кожом, симболизује искуство огољености, али и стално свлачење идентитета у покушају прилагођавања“, каже Милош Перишић.
С обзиром на то да је на овогодишњи конкурс стигло 195 романа, председник НИН-овог жирија, чувени професор Александар Јерков, осврнуо се на хиперпродукцију у спрској књижевности, овај пут конкретно у роману, коментаришући да су времена таква да у српском роману солидног, па чак и врло доброг има, понекад и у изобиљу, али врхунско, јединствено и непоновљиво као да више није циљ писања.
„То мноштво су претходних месеци, онако како је то једино физички могуће и верујући при томе једни другима, чланови жирија читали у огромној брзини и под притиском несхватљиве количине прозног текста, која обесмишљава страховит напор и јаку вољу. Жири је направио, како је у таквом раду најбоље могао и умео, широк избор. Поред дела која ће на крају ући у ужи избор, могао је да укључи још двадесетак књига. Било је, међутим, барем још 20 романа који су мање-више исте вредности. Има, једном речју, доста тога што је углавном солидно, понекад и помало добро. Реткост је настојање да се досегне оно најбоље или да се унесу одлучне поетичке промене“, рекао је Јерков. Он додаје да се не појављују сваке године, ни сваке деценије, дела каква су „Проклета авлија“, „Пролећа Ивана Галеба“ и „Друга књига Сеоба“.
„Ниједно од ових ненаграђених ремек-дела српске књижевности није имало никакве везе са политичким животом – имали су је они којима су награде тада додељиване. Не зависи од жирија какве ће књиге бити објављене у једној години, зависи само по ком ће критеријуму награде додељивати. Овај жири зато чита и не ослушкује ни шапат чаршије ни незадовољне пријатеље“, нагласио је Јерков.
По речима Адријане Марчетић, од 195 романа који су ове године пристигли на конкурс, добар део њих у ствари уопште нису романи.
„Иако тако представљени, то су најчешће приче о самом себи, породична сећања или збирке анегдота повезане једноставном хронологијом, без икакве сижејне трансформације коју романескна форма нужно подразумева. Као да њихови аутори нису свесни да је роман посебна уметничка форма и конструкција, те да написати роман није исто што и забележити своја сећања, водити дневник или писати хронику своје вароши. За разлику од прошле године, у оном делу овогодишње продукције за коју би се могло рећи да је чине ‘прави’ романи, више не доминирају сведочанства о догађајима из ратова за југословенско наслеђе“, осврнула се Марчетићева на овогодишњу продукцију.
Ужи избор овогодишњег жирија у делу српске јавности је критикован, што је готово редовна појава сваке године када је у питању НИН-ова награда. Међутим, Адријана Марчетић имала је коментар и на ту појаву.
„Од свих добрих и корисних ствари које смо научили од наших мудрих професора на нашим старим књижевним школама, један ми се наук одувек чинио најважнији: никад не говорите о књигама које нисте читали. Даме и господо, кад избору овог жирија приговарате да је политички сумњив, идеолошки обојен, конформистички, излобиран, пристрастан, роботизован и још којешта, молим вас, реците и да ли сте прочитали свих 195 романа из конкурсне понуде“, навела је чланица НИН-овог жирија.
