Dan državnosti Srbije je najznačajniji državni praznik koji se obeležava 15. i 16. februara svake godine. On simbolizuje početak borbe za slobodu i nezavisnost Srbije od Osmanskog carstva, kao i usvajanje prvog modernog i demokratskog ustava u regionu. Na ovaj dan, 1804. godine, u Orašcu je podignut Prvi srpski ustanak pod vođstvom Đorđa Petrovića Karađorđa, koji je označio početak Srpske revolucije. Takođe, na ovaj dan, 1835. godine, u Kragujevcu je donet Sretenjski ustav, prvi ustav Kneževine Srbije, koji je bio jedan od najliberalnijih i najprogresivnijih ustava svog vremena. Ova dva događaja su odredila put Srbije ka stvaranju suverene i demokratske države, koja poštuje prava i slobode svojih građana. Dan državnosti Srbije se slavi od 2002. godine, kada je ponovo uveden kao državni praznik nakon vekovne pauze. On se poklapa sa crkvenim praznikom Sretenjem Gospodnjim.
Ustanak u Orašcu
Prvi srpski ustanak predstavlja prelomni događaj u istoriji srpskog naroda, koji je pokrenuo borbu za slobodu od osmanske vlasti. Uzrok za izbijanje ustanka bila je nestašna i svirepa politika janjičara, koji su u Beogradskom pašaluku nasilno uzimali danak u krvi, plenjili imovinu i ubijali visokopostavljene Srbe. Jedan od najtragičnijih primera bila je seča knezova 1804. godine, kada su po nalogu dahija ubili mnoge znamenite Srbe.
Nakon tog zločina, preživeli srpski rodonačelnici su odlučili da se organizuju i da se odupru turskom teroru. Oni su se sastali u Orašcu na Sretenjski dan 1804. godine, gde su izabrali za svog vođu Karađorđa Petrovića, koji je već imao iskustva u ratovima protiv Turaka. Tada je počeo Prvi srpski ustanak, koji će trajati devet godina i doneti Srbima značajne vojne i diplomatske uspehe.
Međutim, ustanak će biti ugašen 1813. godine, kada će Osmansko carstvo poslati veliku vojsku da satre buntovnike. Karađorđe će biti prinuđen da napusti zemlju i potraži pribežište u Austriji, a kasnije i u Rusiji. To će izazvati nezadovoljstvo mnogih Srba, koji će ga smatrati izdajnikom i odbeglicom.
Zbog toga će Karađorđev naslednik na čelu ustanka, knez Miloš Obrenović, pokušati da obezvredi njegov doprinos i da ga predstavi kao nepristojnog i nepismenog čoveka. Miloš će sklopiti sporazum sa Turcima 1815. godine, kojim će Srbima biti priznata autonomna vlast unutar Osmanskog carstva. Mada će to biti korak ka slobodi, Miloš će takođe želeti da eliminiše svojeg rivala Karađorđa, kojeg će videti kao pretnju svom položaju.
Crni Đorđe kao državnik
Karađorđe Petrović je bio vođa Prvog srpskog ustanka protiv Osmanskog carstva od 1804. do 1813. godine. On je uspeo da organizuje srpske seljake u borbenoj sili koja je osvojila veliki deo teritorije današnje Srbije i ustanovila autonomnu vladu. Karađorđe je takođe vodio diplomatske pregovore sa Rusijom, Austrijom i Francuskom, tražeći njihovu podršku za srpsku stvar. On je smatran za osnivača dinastije Karađorđević, koja je kasnije vladala Srbijom i Jugoslavijom. Karađorđe je bio simbol srpskog nacionalnog ideala i borbe za slobodu od turske vlasti. Karađorđe je bio veliki vođa srpskog naroda u borbi za slobodu protiv turskog ugnjetavanja. Njegova strast za slobodom, njegov riterski karakter i njegov cilj da osigura „nezaboravljenu svetu slobodu“ svom narodu su ga odlikovali kao izuzetnog čoveka i državnika. On je imao žestoku prirodu, koja je bila spoj „granita i vatre“, i koja nije tolerisala kolebljivost i slabost kod drugih, pošto on sam nije pokazivao takve mane. On je imao eruptivan temperament, koji je bio usmeren ka slobodi, i koji je pravdao i neke teške odluke koje je morao da donosi. On nije bio samovoljni tiranin bez plemenitosti, već zatočenik vrline, koja ga je ponekad navodila na dela kojih se kasnije kajao, a koja su mu zamerali oni koji su bili gori od njega. On je znao da je teško pobuniti narod protiv Turaka, ali i da je još teže voditi ga kroz revoluciju. Zato je njegov moto bio „Sloboda ili smrt – birajte“. On je uvek birao Slobodu, čak i kada je to značilo da rizikuje svoj život.
Karađorđe je bio srpski heroj, koji je uzdignuo svoj narod u vremenu kada je svetska politika bila puna izazova i promena. On je bio kao posrednik između neba i zemlje, kao što su stari Grci poštovali svoje heroje. On je donosio Srbima nadu i ponos, a Turcima strah i trepet. On je bio „uvek na čelu, sa opancima na nogama i puškom o ramenu, prek, odlučan i hrabar“. On je Srbiju učinio evropskom zemljom, koja se ne da pokoriti.
Kada se Karađorđe vratio u Srbiju 1817. godine, nadajući se da će obnoviti ustanak, Miloš će narediti njegovo ubistvo. Karađorđeva glava će biti odsečena i poslata sultanu u Istanbul, kao dokaz Miloševe vernosti. Time će biti okončan život i delo jednog od najveličanstvenijih srpskih junaka.
Sretenjski ustav
Ustav Knjažestva Srbije (slsrp. Ustavъ Knяžestva Serbїe) – Ustav Knjažestva Srbije, poznat kao Sretenjski ustav, bio je istorijski dokument koji je utemeljio modernu srpsku državu. On je donet 1835. godine u Kragujevcu, glavnom gradu Kneževine Srbije, pod uticajem Francuske revolucije i evropskih ideja prosvetiteljstva. Autor ustava bio je Dimitrije Davidović, poznati srpski novinar, pisac i diplomata. Ustav je odredio da se vlast u državi delit na tri grane: zakonodavnu, koju obavlja narodna skupština, izvršnu, koju dele knez i državni sovjet, i sudsku, koju vrše nezavisni sudovi.
Ovim je uveden princip podele vlasti i kontrole moći, koji je osnov demokratskog uređenja. Ustav je takođe proglasio prava i slobode građana, kao što su: zaštita ličnosti i imovine, sloboda misli, govora i verovanja, ravnopravnost pred zakonom, pravo na obrazovanje i rad. Ustavom su takođe abolirani ropstvo i feudalizam, koji su vladali pod turskom vlašću. Ustav Knjažestva Srbije bio je progresivan i moderan za svoje vreme, ali je naišao na otpor velikih sila, koje su ga smatrale previše liberalnim i opasnim za svoje interese. Zbog toga je ustav brzo ukinut od strane kneza Miloša Obrenovića, koji je podlegao pritisku Turske, Rusije i Austrije. Danas se original ustava čuva kao nacionalno blago u Arhivu Srbije.
