Pitanja o učešću starog izraelskog neprijatelja Irana već su počela da se postavljaju posle smrtonosnog napada Hamasa na izraelska naselja oko Pojasa Gaze. Izveštaj iz dnevnika Vol strit žurnal navodi neimenovane članove Hamasa i libanskog gerilskog pokreta Hezbolah koji tvrde da je Iran dao zeleno svetlo za napad pre nedelju dana. Ali viši zvaničnik odbrane iz Vašingtona kasnije je izjavio da SAD „u ovom trenutku ne poseduju informacije“ koje bi potkrepile konkretne optužbe povodom uloge Irana u tim napadima. Ipak, ulozi u vezi sa istinitošću ove tvrdnje veoma su visoki.
Ako bi se ispostavilo da je Iran zaista stajao iza napada, to bi moglo da proširi sukob u regionalnu konfrontaciju. Iako su iranski lideri slavili i hvalili napade, bili su veoma brzi u negiranju bilo kakvog učešća. „Optužbe u vezi sa ulogom Irana zasnovane su na političkim razlozima“, saopštilo je iransko Ministarstvo spoljnih poslova. Iran nije intervenisao „u procesu donošenja odluka drugih zemalja“, izjavio je portparol. Ali ništa od ovoga ne znači da Iran nije bio umešan.
SAD su saopštile da „još nisu“ videle dokaze da Iran stoji iza napada.
Međutim, državni sekretar Entoni Blinken istakao je da „u svakom slučaju postoji dugi istorijat odnosa“. Teheran je godinama jedan od glavnih sponzora Hamasa, pružajući mu finansijsku podršku i obezbeđujući ogromne količine oružja, uključujući rakete. Izrael je proveo godine i godine u pokušajima da prekine puteve snabdevanja do Gaze, koji uključuju Sudan, Jemen, brodove u Crvenom moru i beduinske krijumčare na Sinajskom poluostrvom kojim vlada bezakonje. Kao jedan od Izraelovih neumoljivijih dušmana, Iran očigledno ima interesa da vidi kako jevrejsku državu u problemima.
„Rekao bih da nije preterano pretpostaviti da je Iran upleten“, kaže za BBC Haim Tomer, bivši viši pripadnik izraelske spoljne obaveštajne službe Mosad. „Ovo je reakcija Irana na najave da će doći do mirovnog sporazuma između Izraela i Saudijske Arabije.“ Ali Tomer kaže da je za njega sugestija da je Iran zapravo naredio subotnji napad „pomalo nategnuta.“„Jeste, istina je da je Iran najveći opskrbljivač Hamasa opremom“, kaže on, „i da ih obučava u Siriji i čak, navodno, u Iranu.“
Izrael je, kaže on, poslednjih meseci pratio kretanja zvaničnika Hamasa.
„Videli smo ljude kao što je Saleh Al Aruri (šef vojnog krila organizacije) i druge lidera Hamasa kako lete između Libana i Irana, održavaju sastanke, pa i sa Vrhovnim vođom ajatolahom Hamnejem lično.“ Ali ovaj „intimni odnos“ nije dovoljan, kaže Tomer, da se objasni tempiranje napada. „Hamas je izričito orijentisan na unutrašnji sukob u Izraelu“, kaže on. „Iran održava i podržava svaki logistički i vojni aspekt, ali mislim da je odluka bila najmanje 75 odsto nezavisna odluka Hamasovog vođstva.“
Raz Zimt, iranski ekspert sa Univerziteta u Tel Avivu, slaže se s tim.
„Ovo je palestinska priča“, objavio je on danas na društvenim mrežama.
Prema Vol strit žurnalu, Iran je dao zeleno svetlo za napade na sastanku u Bejrutu prošlog ponedeljka. Neimenovani izvori iz Hamasa i Hezbolaha rekli su za list da su oficiri iz iranske Islamske revolucionarne garde sarađivali sa Hamasom od avgusta na sastavljanju složene subotnje vazdušne, kopnene i pomorske operacije. Snimci napada Hamasa ukazuju na nivo sofisticiranosti koji daleko nadilaze pređašnje uglavnom grube pokušaje organizacije da probiju izraelsku bezbednosnu ogradu koja okružuje Pojas Gaze.
Simultana upotreba raketa, dronova, vozila i motornih „zmajeva“ sugeriše da su planeri operacije proučavali druge skorašnje primere hibridnog ratovanja, među kojima je možda i onaj u Ukrajini. Ali odluku da napadne, kaže Raz, doneo je „Hamas, na osnovu vlastitih interesa, proisteklih iz palestinske realnosti.“
„Da li je Hamas koristio pomoć Irana? Definitivno jeste.
„Da li je Iran imao interese u ovoj akciji? Da. „Da li je Hamasu potrebna dozvola Irana da bi delovao? Ne.“
Hamas stvara elitne jedinice već nekoliko godina, kaže Haim Tomer, bivši pripadnik Mosada.
„Ali i dalje im je ovaj put učinak bio iznad nekadašnjeg nivoa“, kaže on.
Izraelski zvaničnici sada prate i sever i jug dok pokušavaju da shvate šta će se dalje dešavati i da li bi učešće Irana moglo postati otvorenije. Libanski saveznik Irana Hezbolah već je lansirao dva napada manjeg obima na Golansku visoravan koja se nalazi pod okupacijom Izraela. Izraelska vojska kaže da je koristila helikoptere da bi gađala mete unutar Libana.
„Hamasova operacija je događaj koji menja realnost na Bliskom istoku i koji bi mogao da navede Iran da se prebaci iz faze neprestane podrške i koordinacije na direktnije učešće, naročito ako reakcija Izraela predstavlja značajnu pretnju po Hamas“, kaže Raz.
