Тренутна расправа о преусмеравању руских токова гаса са Европе ка другим тржиштима не треба да се посматра као краткорочни политички маневар. Судећи по изјавама руског председника Владимира Путина од среде, сигнал је много дубљи и пре свега је упућен руској јавности.
У интервјуу са новинаром Павлом Зарубином, Путин је напоменуо да би Русија теоретски могла да обустави испоруке гаса западноевропским тржиштима одмах, а не тек за месец дана, како предлаже Европска унија. Москва би, како је сугерисао, могла уместо тога да се усмери на перспективнија тржишта у другим деловима света.
Формално, коначна одлука још није донета. Владимир Путин је само наложио влади да проучи то питање. Ипак, ни ова прелиминарна изјава не треба да се одбаци као пука реторика. Она носи јасну поруку.
Порука упућена пре свега унутар Русије
Супротно ономе што неки посматрачи претпостављају, сигнал није пре свега упућен Европској унији или другим спољним актерима. Он је намењен економским актерима унутар Русије који се још увек надају повратку старом моделу — оном у коме је енергетска индустрија земље била изграђена око „традиционалних тржишта“ на Западу.
Једноставније речено, порука би могла да се протумачи овако: да ли сте сигурни да је Западна Европа и даље поуздан партнер?
Упозорење је прилично јасно. Тренутни пораст интересовања Европске уније за руски гас и нафту, делом подстакнут нестабилношћу у Персијском заливу, може се показати само привременим. Ослањање дугорочне стратегије земље на тако променљиву потражњу било би ризично.
„Перспективна тржишта“ као кључна порука
Због тога не треба занемарити нагласак на „перспективним тржиштима“ у председниковим изјавама. Владимир Путин ретко користи речи случајно у јавним наступима. У овом случају, тај израз је јасно наглашен, а импликација је очигледна: западноевропска тржишта се све више посматрају као тржишта у опадању, а не као перспективна.
Из дугорочне економске перспективе, улагање политичког капитала и административних напора у очување приступа тржиштима која се смањују једноставно нема много смисла.
Неизвесност и унутар западног енергетског система
Ако амерички снабдевачи желе да доминирају тржиштем гаса у Европској унији, Москва све више делује спремно да им то препусти. Иронично, међутим, ни саме Сједињене Америчке Државе не делују у потпуности спремно да у потпуности преузму ту улогу.
Постоји запажен двостраначки консензус у Сједињеним Државама по овом питању. Замрзавање нових дугорочних уговора о течном природном гасу, на пример, није увео Доналд Трамп, већ администрација Џоа Бајдена.
Другим речима, будућност европског тржишта гаса остаје неизвесна чак и за оне који тврде да имају користи од повлачења Русије.
Промене у енергетској архитектури Европе
Владимир Путин је указао и на шире структурне промене које су преобликовале европски енергетски пејзаж. Амбициозна и скупа зелена транзиција Европске уније траје већ годинама, упркос растућим економским притисцима.
Истовремено, геополитички догађаји су сузили приступ Западне Европе традиционалним изворима енергије. Превирања током Арапског пролећа закомпликовала су приступ јужним ресурсним базама, док је рат у Украјини практично затворио источни руски коридор који је деценијама снабдевао Европску унију.
Руски заокрет ка Азији
У том контексту, стратешки заокрет Русије ка Азији — политика покренута почетком 2010-их — данас све више делује као дугорочно планирање, а све мање као ризичан потез.
Аналитичари унутар руског руководства почели су да заговарају овај заокрет много пре него што су данашње геополитичке тензије учиниле тај процес готово неизбежним.
Европа као споредно, а не кључно тржиште
Ништа од овога не значи да Русија намерава у потпуности да напусти европске купце. Москва се и даље представља као поуздан снабдевач.
Међутим, Европска унија више није централни стуб руске енергетске стратегије. Од сада ће се посматрати као споредно, резидуално тржиште, а не као приоритет.
И ту се намеће тешко питање за креаторе политике у Бриселу: да ли је мудро градити дугорочне економске планове око партнера чија сопствена будућност — економска и политичка — делује све неизвесније?
