Од када се распала СФРЈ , а Звезда имала титулу првака Европе, и годину потом пласман међу 8 најбољих екипа континента, српски фудбалски тимови никад (ни Звезда, ни Партизан) нијесу прошли даље од осмине-финала неког европског такмичења. Односно, највећи домет највећих српских клубова биле су ријетке осмине финала Лиге Европе, Лиге Конференција, Купа купова или Купа УЕФА. А што се тиче клубова из БИХ, нити један никада до сада није прошао групну фазу неког такмичења. Боље рећи БИХ клупски фудбал је имао врхунски домет пласманом у јесењу групну фазу европских такмичења.
Све ове домете српских и БИХ клубова, изједначио је и премашио бањалучки Борац пласманом у осмину финала Лиге Конференција, од прије неко вече. Међутим, радост српских фудбалских навијача овђе се не зауставља. Након Борчевог тријумфа у двомечу са љубљанском Олимпијом, сљедећи противник је бечки Рапид. Могуће да је ријеч о квалитетнијем саставу од црвено-плавих са Врбаса, али дефинитивно тај клуб не долази из реда најквалитетнијих европских лига.
Што ће рећи да Борац БЛ у оваквом такмичарском налету може равноправно да игра са таквим противником. Мотив? У случају проласка у четврт-финале био би то највећи успјех српског фудбала од Звездиног играња са Сампдоријом и Андерлехтом 1992 ! И наравно, највећи успјех БИХ клупског фудбала икада. (Жељезничар – Видеотон у полуфиналу Купа УЕФА 80-их година двадесетог вијека, ипак је плод југословенске фудбалске приче).
Међутим, Борчевим навијачким сновима не види се крај у двомечу са аустријским тимом. Пролазак корак даље донио би наредни клупски двомеч са бољим из меча шведски Дјургарден – кипарски Пафос. Све су то тимови у рангу са бечким Рапидом, од којих Бањалучани могу да изгубе, али које Борац може и да побједи. Е те би га побједе могле одвести у полуфинале Лиге Конференција и сусрет са лондонским Чеслијем. А то су већ границе до којих је долазио најбољи Жељезничар, најбољи нишки Раднички, најбоља Звезда и најбољи Хајдук из оне старе СФРЈ.
П.с.
Ваљало би знати да чак ни хрватски фудбал након распада југославије, који је репрезентативно, који је репрезентативно тријумфалан, у погледу клупских успјеха нема већи домет од четврт-финала (Хајдук 90-их и Динамо недавно) неког европског такмичења. Дакле, наредни двомеч са Рапидом има нестваран улог за играче из Бања Луке. А то је највећи успјех клупског такмичења на просторима бивше СФРЈ, од Звездине европске титуле па наовамо.
