Добре вести о овогодишњем одличном роду кафе у Бразилу, највећем произвођачу и извознику ове културе, сигнализирале су да би цене црног напитка, после више година раста, могла барем краткорочно да се стабилизује.
Након прошле године, која је за цену зелене кафе и какаовца била рекордна и због лоших метеоролошких услова и због планетарног трговинског сукоба, није наступио период смиривања геополитичких тензија. Напротив. Иако је на глобалне цене требало да утиче и раст извоза из Вијетнама, највећег произвођача „робусте” на свету, прогноза стања на тржишту већ за наредну сезону постаје веома незахвална, због дугорочних последица по ланце снабдевања сукоба на Блиском истоку.
На цену било ког артикла не утиче „само” цена његове производње, већ и свих инпута неопходних за његово прављење (од струје, ђубрива за земљиште, до горива за пољопривредну механизацију) и цене транспорта којим долази до крајњих потрошача, а које су према World Container Index-у поново почеле да расту од почетка марта. А шпедиција, нарочито прекоморска, зависи од цена осигурања и реосигурања (које традиционално расту у време сукоба), премија које треба исплатити посади која послује у ратној зони, временског трајања транспорта (ако се избегавају небезбедне руте)… Све ове компоненте тренутно инфлацију „гурају” навише.
Ефективна блокада Ормуског мореуза, започета овог пролећа, и даље је у току. Док су светски медији јавност углавном обавештавали да је блокада лоша вест за светску економију јер око 20 одсто светске нафте пролази кроз овај поморски теснац, мањи број њих је говорио о томе зашто је ово „уско грло” још важно за потрошаче.
Примера ради, скоро половина свог сумпора који се транспортује бродовима такође пролази кроз Ормуз, упозорава Светски економски форум. Овај неметал је кључна компонента за прављење сумпорне киселине, неопходне за производњу фосфатних ђубрива. Кина је због ове ситуације забранила извоз сумпорне киселине, што је „помогло” да ова сировина поскупи за око 70 одсто од почетка кризе у Персијском заливу.
Заправо, велике количине (Уједињене нације процењују чак трећину) свих светских ђубрива такође настају у Заливу. Пошто је саобраћај у Ормузу затворен за све бродове, стручњаци упозоравају да ће актуелна пољопривредна сезона бити угрожена у практично свакој држави која нема сопствену производњу минералних ђубрива. Природни гас чини од 70 до 80 одсто укупних трошкова производње азотних ђубрива, чије се можда светски најважније извориште такође налази са погрешне стране поморске блокаде.
Пошто ђубрива имају мању вредност од нафте и гаса, јавност је по правилу мање забринута ако се континуирана трговина овим сировинама наруши. Али, експерти упозоравају да ће актуелна криза по последицама бити упоредива са несташицама ђубрива из 2022. године, изазваним почетком рата у Украјини – уз оцену да она овог пута неће бити ограничена само на Европу.
Том приликом, цене овог инпута су расле и до 50 одсто, пољопривредници су одговорили смањењем његове употребе, што је био увод у слабији род целокупног аграра и – последично – раст инфлације.
„Релативно кратко затварање (Ормуза) могло би да поремети целу сетву, са последицама по безбедност хране које трају дуго након поновног отварања мореуза… Ђубриво не може једноставно стићи са три месеца закашњења. Одложена примена значи смањене приносе или потпуно неуспелу сетву”, навели су раније истраживачи са Килског института за светску економију.
Агросмарт јавља да у појединим деловима Европе и Јужне Америке произвођачи већ најављују смањење употребе азотних ђубрива за 15 до 25 одсто како би ограничили трошкове производње, а да слабија прихрана може да смањи приносе између 10 и 30 процената, зависно од земљишта и временских услова.
Сви наведени проблеми не могу да се санирају краткорочно или, боље речено, неће бити решени ове године. Пољопривредници обично наручују ђубриво у марту да би га применили у априлу или мају. Пролећна сетва на целој северној хемисфери трпеће последице, указује Carnegie Endowment for International Peace. Док потрошачи „удар на џеп” скоро тренутно осете у случају поскупљења нафте и других течних горива, последице које долазе из сектора пољопривреде и транспорта осећају се касније, али дугорочније.
Њима су изложенији производи који долазе са других континената и за које нема супститута. Потпредседник Италијанског комитета за кафу Микеле Монцини недавно је изјавио да су тензије на главним поморским правцима ка Европи продужиле време транспорта и увећале логистичке трошкове, што онемогућава долазак издашне бербе у Бразилу и Вијетнаму до нама најближих тржишта.
Када је реч о транспорту и пржене и непржене кафе, он је данас „много скупљи и нестабилнији”, уз ризик додатног погоршања, преноси Нова економија.
„Одговор компанија за сада је диверзификација лука, превозника и логистичких чворишта, уз настојање да се повећа флексибилност ланца снабдевања, што доноси већу сложеност управљања и потребу за структурисанијим планирањем него раније”, казао је Монцини за специјализовани портал Supply Chain Italy.
Светски интегрисани ланци снабдевања значе да се поремећај из једног сектора брзо прелива у све друге, а кафа је, можда боље него било која друга свакодневна намирница, показатељ колико су савремена тржишта осетљива. Шољица кафе тако, уместо јутарњег ритуала, (п)остаје највидљивији показатељ глобализоване трговине, хиљадама километара далеко од места где се она производи.
