Иако планови обећавају више шума, досадашње искуство показује да се број стабала и зелених површина заправо смањује. У последње две деценије главни град је остао без значајног дела својих зелених површина, а пошумљавање не прати сечу старих стабала. Професор Ненад Ставретовић истиче да озелењавање није проста математика те да сеча старих стабала значи и губитак хлада, кисеоника и биодиверзитета. „Једно старо стабло ни три стотине нових младих стабала не могу заменити“, каже професор.
У протекле две деценије Београд је изгубио око 10 одсто зеленила. Професор Шумарског факултета Ненад Ставретовић рекао је за РТС да треба радити у правцу пошумљавања и озелењавања, али да ни 300 нових младих стабала не могу заменити једно старо од 30 до 100 година. Проф. Ставретовић истиче да се Београд шири и да одређени статистички подаци који нам показују одређене проценте у ранијем периоду и сада, не могу се директно упоређивати.
Друштво
Београд изгубио десет одсто зеленила за две деценије – температуре све више, дрвореда све мање
Београд изгубио десет одсто зеленила за две деценије – температуре све више, дрвореда све мање
Екипна бронза и злато појединачно – успех српских младих хемичара у Букурешту
Екипна бронза и злато појединачно – успех српских младих хемичара у Букурешту
Синдикати предлажу минималну зараду од 70.000 динара
Синдикати предлажу минималну зараду од 70.000 динара
Мајке као неформални неговатељи – који су изазови и законска решења
Мајке као неформални неговатељи – који су изазови и законска решења
Врњачка Бања, привремена забрана примања нових паса у прихватилиште „Авенија МБ“
Врњачка Бања, привремена забрана примања нових паса у прихватилиште „Авенија МБ“
У протекле две деценије Београд је изгубио око 10 одсто зеленила. Професор Шумарског факултета Ненад Ставретовић рекао је за РТС да треба радити у правцу пошумљавања и озелењавања, али да ни 300 нових младих стабала не могу заменити једно старо од 30 до 100 година. Проф. Ставретовић истиче да се Београд шири и да одређени статистички подаци који нам показују одређене проценте у ранијем периоду и сада, не могу се директно упоређивати.
Разговор Мирка Михајловића са Ненадом Ставретовићем
„Ако узмете у обзир некадашње шуме Београда, на пример Кошутњак је 1892. године био приватно власништво. Онда је ова шума постала ловиште за богатије људе и кнежеве. Зато је и добила име Кошутњак по кошутама. Пре 130 година ту је било и других дивљих животиња и птица“, рекао је Ставретовић.
Последњи пут, наводи професор, пре десетак година је видео крдо срна у Макишу, напојиле би се водом између Железника и Остружнице и отишле даље у шуму.
Циљ Секретаријата за заштиту животне средине је да до 2030. године, Београд буде 20 одсто под шумама.
„Волим добре планове и желим да верујем у њих, али сам скептичан. Имам година и искуства у пракси. Имали смо сличне циљеве и 2010. године да постигнемо ту шумовитост Београда и да постигнемо повећање броја метара зелених површина у самом граду. Од 2010. године до данас и једно и друго се смањује“, наводи професор Шумарског факултета.
Ставретовић је рекао да зелени кровови могу да помогну, али у мањој мери.
„Често смо имали, нажалост лошу, демагогију ′Засадићу 30 стабала, а посећи ћу једно велико′. То не може да се мери. Једно дрво које је 30 или 100 година старо, не могу заменити ни 300 нових младих стабала. Наравно треба радити у правцу пошумљавања и озелењавања. Данас су ту и просторни планови, поготово у Београду, где сви треба да имају мало више обзира према области шумарства и према области озелењавања градова“, истакао је Ставретовић.
И овог лета, били смо сведоци тропских температура које су биле преко 35 степени Целзијуса.
„Шума живи, шума дише, шума производи кисеоник. У једној улици са дрворедом знатно је мања температура. Имате много слика на интернету где можете да нађете Теразије и централни део града. Травњаци неколико степени смањују температуру. Дрвеће смањује десетак степени температуру. То је неки осећај који сви ми имамо“, истакао је професор.
У центру града уске улице и новоградња, мало простора за зеленило и све више топлотних острва.
Врачар је најмања и најгушће насељена општина, скоро 20 хиљада становника на квадратном километру, а само три мања парка: Карађорђев, Чубурски и Неимарски.
У Старом граду је ситуација слична, али слику мало зеленијим тоновима боје Калемегдан и Дорћолски кеј.
Иако нас Нови Београд често асоцира на бетон и солитере, ова општина је заправо најзеленија. Два блока, 45 и 70, међу седам су најзеленијих насеља у Београду.
Преосталих пет су Видиковац, Церак, Вишњица, Браће Јерковић и Канарево брдо.
Овим деловима града заједничко је то што зграде имају углавном до пет спратова, а између су травњаци и дрвеће.
Кошутњак, Бањичка, Звездарска и Миљаковачка шума су плућа Чукарице, Вождовца, Звездаре и Раковице. Све то, ипак, није недовољно, јер у протекле две деценије изгубили смо око 10 одсто зеленила у Београду.
