Da bismo bolje razumeli prelazak u novu eru u globalnoj ekonomiji, treba da razmotrimo nekoliko ključnih faktora koji su doveli do ovih promena. Prvo, politički i ekonomski kontekst koji je karakterisao prethodne decenije bio je obeležen dominacijom ideje slobodne trgovine i otvorenih tržišta. Ova ideja, podstaknuta američkim liderstvom posle Drugog svetskog rata, dovela je do ekonomske integracije i ekonomske ekspanzije širom sveta.
Rast ekonomske nejednakosti
Međutim, u poslednjim godinama, ovaj model slobodne trgovine počeo je da se suočava sa izazovima. Jedan od ključnih faktora je rast ekonomske nejednakosti u mnogim zemljama, što je dovelo do političke nestabilnosti i traženja alternativnih političkih rešenja. Osim toga, rastući ekološki problemi, poput klimatskih promena i zagađenja, izazvali su potrebu za prelaskom na održivije ekonomske modele.
Uz to, tehnološki napredak, posebno u oblasti digitalizacije i veštačke inteligencije, doveo je do fundamentalnih promena u načinu na koji se posluje i komunicira. Ovo je stvorilo nove mogućnosti za efikasnije poslovanje, ali istovremeno postavlja izazove u vezi sa zaštitom privatnosti i sigurnošću podataka.
Odnos između SAD i Kine
U kontekstu odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, dugogodišnji model ekonomske saradnje i međuzavisnosti doživljava preispitivanje. Dok su ove dve zemlje decenijama bile ključni partneri u globalnoj ekonomiji, poslednjih godina došlo je do značajnog zahlađenja odnosa, sa sve većim trgovinskim sporovima i političkim tenzijama.
Era globalne trgovine, relativno nov fenomen koji je uveo revoluciju u načinu proizvodnje i distribucije proizvoda, sada se suočava s fundamentalnim izazovom.
SAD su pokrenule seriju protekcionističkih mera usmerenih ka Kini, uključujući uvođenje tarifa na kineske proizvode i ograničenja na kineske investicije. Ovo je deo šire strategije koja ima za cilj zaštitu američke industrije i tehnološke nadmoći, ali istovremeno postavlja izazove u vezi sa globalnom ekonomskom stabilnošću i međunarodnim odnosima. Odličan primer ovoga je finansiranje kompanije „Intel“ od strane vlade SAD-a.
Bajden obećao finansiranje kompaniji Intel
Predsednik SAD Džo Bajden obećao je direktno finansiranje kompaniji Intel u iznosu od 8,5 milijardi dolara, kao i dodatnih 11 milijardi dolara kredita kako bi izgradili ili renovirali fabrike za proizvodnju čipova u Arizoni, Ohaju, Novom Meksiku i Oregonu, saopštila je Bela kuća u sredu ujutro.
Ovih 19,5 milijardi dolara su dodeljeni kao deo „CHIPS & SCIENCE“ zakona iz 2022. godine. Administracija procenjuje da bi nove fabrike mogle stvoriti skoro 30.000 radnih mesta.
S obzirom na finansiranje, Bela kuća očekuje da će Intel izgraditi dve nove fabrike u Čendleru, Arizoni, kao i da će ažurirati jednu postojeću fabriku. Intel će izgraditi dve nove fabrike u Nju Elbaniju, Ohaju, i završiti izgradnju dve u Rio Ranču i Nju Meksiku. Takođe će finansirati renoviranje objekata u Hilsborou, Oregonu, prema saopštenju.
Lokacije u Nju Meksiku su za „napredno pakovanje“ čipova ili istovremenu montažu, što Bela kuća smatra „ključnim“ za veštačku inteligenciju i „narednu generaciju poluprovodničke tehnologije“.
SAD trenutno proizvodi manje od 10% svetske ponude mikročipova
Bela kuća je više puta istakla da je SAD izmislila poluprovodničke čipove, ali danas proizvodi manje od 10% svetske ponude čipova. Prošlog meseca, Bajdenova administracija je najavila da će uložiti 5 milijardi dolara u istraživanje i razvoj čipova u SAD-u izgradnjom Nacionalnog centra za tehnologiju poluprovodnika.
U svetlu ovih promena, sve veći broj zemalja i korporacija razmatraju preispitivanje svojih lanaca snabdevanja i strategija poslovanja. Postavlja se pitanje održivosti postojećeg modela globalne ekonomije i potrebe za prelaskom na novi, održiviji i otporniji sistem.
Iz ovog primera sa kompanijom Intel vidimo da SAD, nekada najveći zagovornik slobodne trgovine, sada aktivno menja svoju ekonomsku politiku kako bi vratila određene industrije, poput proizvodnje mikročipova, unutar svojih granica.
Dakle, cilj je uspon ekonomske nacionalizacije, koji se ogleda u primeru SAD, a predstavlja trend koji se širi na sve svetske ekonomije koje su počele da stavljaju nacionalne interese ispred ideala savršeno povezanog globalnog tržišta.
Promene u globalnoj ekonomiji će imati dalekosežne posledice
U zaključku, promene u globalnoj ekonomiji imaju duboke i dalekosežne posledice koje će oblikovati našu budućnost.
Propast globalne ekonomije, nekada okarakterisane simbolom napretka, sada ustupa mesto novoj eri obeleženoj protekcionizmom i ekonomskim nacionalizmom. Promene su pokrenute složenim odnosom faktora, od suočavanja s gubicima radnih mesta i ekoloških briga do osiguravanja ključnih lanaca snabdevanja i suprotstavljanja brzom usponu geopolitičkih rivala.
Dok se zemlje bore s ovim izazovima, budućnost globalne trgovine visi o koncu, a svet posmatra kako će ekonomska prestrojavanja oblikovati decenije koje su pred nama.
