Арчибалд Рајс, швајцарски криминолог, провео је Велики рат у Краљевини Србији, задужен од Министарског савета да обавести европску јавност о злочинима над српским цивилима. Пролазећи бојишта и страдалишта, упознао је душу српског народа и његовог врховног команданта.
У регенту Александру Карађорђевићу, видео је оличење храбрости, ратничких, али и људских врлина. На једном месту пише: „Александар Карађорђевић био је принц – војник, који се ни у једном часу, није хтео одвојити од своје војске и који је делио са њом све патње, све беде или такође и сву славу. (…) Регент Александар дао је својим војницима најбољи пример храбрости.”
Забележио је регентово држање при повлачењу кроз Албанију: „Један део његове војске још је у опасности. Он не напушта своје последње војнике, који иду путем према Драчу; њихова судбина биће и његова.”
Краљ Александар је био сушта супротност од корумпиране политичке елите
У свом тестаменту „Чујте, Срби” Рајс описује краља Александра као сушту супротност корумпираној политичкој елити оличеној у Николи Пашићу. Када говори о Солунском процесу, наводи да се помињала амнестија завереника: „Принц Александар је био вољан тако поступити, али су га политичари убедили да су угрожене све слободе српског народа и да треба препустити правди, њиховој правди, да слободно делује…”
С друге стране, краљ се са једнаким уважавањем опходио према Рајсу. Дневници краљевих ађутаната сведоче да је, особито првих послератних година, бивао чест гост на ручку у двору. Скромна кућа на Топчидеру, којој ће наденути име „Вила добро поље”, додељена му је на краљево залагање. На концу, краљ Александар је личним средствима платио трошкове Рајсове сахране.
Поштовани читалац неће замерити што, услед особености формата, овде не могу да пружим библиографске референце ради индивидуалне провере изреченог.
Радује иницијатива државног и руководства града Београда да се краљу подигне споменик. Било би лепо да то буде коњаничка статуа, која може достојно представити витеза, одважног војсковођу и ослободиоца.
Аутор: Филип Пејковић,
студент Правног факултета Универзитета у Београду
