Око поднева, на гранични камен Ц 4/6 који је са 12 војника бранио водник Иван Васојевић у бици на Кошарама, кренуло је у напад око 300 бораца специјалне јединице терористичке ОВК. Наређено му је да се повуче 100м уназад и заузме растреситији распоред. Извршио је наређење.
Наређено му је затим да се у случају озбиљнијег продора непријатеља повуче на резервни положај, да не отвара ватру без велике потребе и да стрпљиво чека појачање које је већ упућено. Известио је да је разумео наређење.
Уследило је затишје. Васојевић је известио о бројности противника и захтевао артиљеријску подршку у случају да крену дубље на нашу територију.
Десетак минута касније, одједном се у радио вези чуо његов глас. Припремао је војнике којима је командовао. Издавао им је последње инструкције за прави јуриш! – 12 војника на најмање 300 арнаутских и осталих специјалаца.
Чуло се „Урааа“ као у најлуђим филмовима и кренула је невиђена битка! Битка која је неколико минута ишла уживо и у којој је њих 12 јуришало на њих 300. И буквално, прса у прса, очи у очи! Након 15-так минута је уследило затишје.
Затим потпуна тишина.
…И јавља се Васојевић, рапортира:
„…сви смо живи, имам једног рањеног, непријатељ неутралисан, они који су преживели повукли се дубоко преко границе… нисам извршио наређење о повлачењу, али јесам их неутралисао у противнападу…“
Следи одушевљеље свих бораца на фронту ширине преко 50км! Паљба из свих оруђа и оружја! Адреналин свима да истрају, да се боре храбро, да остану на положајима. А онај пропланак на коме се одиграла битка, није био више зелен, црнео се…од униформи терориста ОВК.
Два дана након тога, на данашњи дан 1999. године, водник Иван Васојевић је погинуо у рејону Маја Глава, спашавајући рањеног војника. Војник је преживео.
Постхумно је одликован Орденом за заслуге у области одбране и безбедности.
