У најновијој епизоди подкаста „Компас“ гостовао је вероучитељ, теолог и један од најпрепознатљивијих православних инфлуенсера у Србији – Александар Ђурђевић. Оно по чему је Александар постао препознатљив јесте његова способност да на прост, непосредан и младима разумљив начин објашњава недоумице везане за православну веру.
Његова мисија је превазишла учионице
Иако ради као вероучитељ у школи, његова мисија одавно је превазишла учионице – преко друштвених мрежа стиже и до генерација које су одрасле уз смартфоне у руци.„Интернет сујеверје је апсолутно погрешно“, рекао је Ђурђевић већ на почетку разговора. И заиста, једна од централних тема била је управо злоупотреба светиња на интернету.
Лажни профили манастира Острог, Светог Василија, Патријарха Павла или других светитеља нижу се као на траци – прво прикупе лајкове и пратиоце, а онда се преименују у „секенд-хенд шоп“ или нешто треће.
„Људи стисну лајк на поруку ‘Амин’ испод слике манастира, а не знају да је то профил који сутра продаје половну гардеробу“, упозорава Ђурђевић.Посебно је истакао два широко распрострањена сујеверја: црвени конац око руке и рад на црвено слово. „Црвени конац нема никакве везе са Православном црквом – то је чисто сујеверје“, категоричан је.
„Нипошто се не ради на црвено слово“
Исто важи и за рад на велике празнике. „Нипошто се не ради на црвено слово“, порука је коју је поновио више пута.Говорећи о мотивационим снимцима који круже интернетом, Ђурђевић је био оштар: „Често су ти снимци заправо демотивација за нас православне хришћане.“ Уместо површног „ти то можеш“ без контекста греха, покајања и благодати, Црква нуди дубљу подршку младом човеку – кроз пост, молитву и литургију, који су, по његовим речима, „срж црквености“.
Није заобиђена ни болна тема вршњачког насиља. „То је један огроман духовни проблем данас“, рекао је, и подсетио да последице могу бити катастрофалне. Управо ту Црква види своју улогу – да буде отворена за све, да пружи подршку и младима покаже да нису сами. „Црква све позива и црква је увек отворена за све“, порука је коју је поновио.Ђурђевић је похвалио и улогу веронауке у школама: „Веронаука је доста учинила за враћање Срба Цркви.“ Ипак, наглашава да све почиње из куће – родитељски пример је први и најјачи.
Разговор са Александром Ђурђевићем био је подсетник да друштвене мреже могу бити моћно оруђе за ширење истине – али и за ширење заблуда. У мору лајкова и „амина“ испод лажних профила, гласови попут његовог су све потребнији. Јер, како је и сам рекао – основне ствари о вери данас многи не знају, а баш је дошло време „да претресемо те теме и дамо праве одговоре“.
