Нови Закон о заштити потрошача изазвао је оштре реакције дела стручне јавности. Иако је спорни члан 4 ублажен након притиска, поједини саговорници упозоравају да би и у измењеној форми могао да ослаби постојећа права потрошача, а временом и да их у потпуности укине.
Нови сет закона који се односе на трговце и потрошаче
Посланици у Скупштини Србије усвојили су нови сет закона који се односе на трговце и потрошаче. Усвојен је Закон о изменама и допунама Закона о трговини, Закон о трговачким праксама, али и нови Закон о заштити потрошача.
Управо овај закон, који се директно односи на права потрошача, изазвао је можда и највише интересовања. Спорења око појединих навода у закону вођена су прошле године током јавне расправе.
Споран је, пре свега, био члан четири овог закона који је, после притиска јавности, ипак у коначној верзији закона измењен. Ипак, иако је та измена ублажила његово негативно дејство, многи сматрају да је он још увек јако штетан за потрошаче и да ће потенцијално поништити њихова права.
Како су текле измене члана четири и шта је било спорно?
Дејан Гавриловић из Удружења за заштиту потрошача Ефектива за Данас подсећа да је основна идеја доношења закона била периодично усклађивање са европским нормама и да је радна група радила на том закону одавно, те да је посао завршила још 2022.
Како додаје, они су тада предали нацрт закона Министарству, али од тада се неко време није дешавало ништа.
„Онда се прошле године појавио нацрт закона. Ми смо га анализирали и схватили да, иако се он представља као побољшање права потрошача, заправо крије једну велику замку, а то је да кроз члан 4. фактички укида сам себе“, наводи он.
Гавриловић наводи да су поједини чланови радне групе били шокирани, јер уопште нису предлагали било какву измену члана четири.
Тај члан, како појашњава наш саговорник, Закону о заштити потрошача даје кровни статус.
„Пре промене, ту је писало да се Закон о заштити потрошача примењује у односима потрошача и трговаца или пружалаца услуга, осим ако не постоји неки други пропис који потрошачу даје већа права. Дакле, увек се примењује Закон о заштити потрошача, осим ако постоји неки други пропис који потрошачу даје још већа права, онда се може применити тај пропис“, наглашава он.
Шта је промењено у нацрту закона?
Међутим, у нацрту закона из прошле године тај члан закона је промењен.
Гавриловић указује да су томе највише „кумовала“ комунална предузећа.
„Највише су ту били у питању увећани рачуни за струју када је спровођена замена дигиталних бројила. У фебруару или марту 2024. године ЕПС је добио 17.000 рекламација због тога. То је пљачка која се наставила и до данашњег дана. И ту није само у питању ЕПС, него и грејање, одношење смећа, паркинг сервис…“, упозорава он.
Гавриловић наводи да је њихова претпоставка да су та предузећа извршила притисак на Министарство, које је онда мимо радне групе изменило члан четири.
У тој измени стајало је да се Закон о заштити потрошача примењује, осим ако не постоји други пропис.
„То значи да тај други пропис не мора да даје већу заштиту потрошачу, него само да постоји други пропис. Дакле, може потрошачу да даје и мање права, односно мању заштиту. Практично, било који други пропис по томе могао је да поништи Закон о заштити потрошача, и то не само закон, него и одлука локалне самоуправе“, указује он.
Како је закон могао да буде избегнут?
Гавриловић наводи и једноставан пример како је закон могао да буде избегнут.
„Рецимо, неки град који има топлану донесе одлуку да та топлана није дужна да одговара на рекламације потрошача или да може да им одговори за шест месеци или нешто слично. У том случају би се примењивао тај пропис, а не Закон о заштити потрошача“, напомиње наш саговорник.
Ипак, како су се многи побунили против спорног члана, он је поново промењен.
„Под притиском јавности они су тај члан четири изменили и он сад гласи да се Закон о заштити потрошача примењује, осим ако не постоји други закон, који је усклађен са правним нормама Европске уније“, наводи Гавриловић.
Према његовим речима, то је сада ублажена варијанта, али и даље опасна.
„Ко одређује да ли је закон усклађен са нормама ЕУ? Одређује држава. Сада ће све што неко прогласи да је усклађено са законодавством ЕУ имати првенство у односу на Закон о заштити потрошача“, упозорава.
Гавриловић наводи да постоје спорни чланови Закона о енергетици који руше права потрошача, као и у Закону о електронским комуникацијама.
„Ако неко каже да су ти закони усклађени с европским нормама, потрошачи губе своја права у том делу“, наглашава он.
У таквој ситуацији, потрошачима не може да помогне више ни суд, ни инспекција, нити ико други, подвлачи Гавриловић.
Његов закључак, због свега наведеног, јесте да је суштина доношења новог закона била да се умање права потрошача.
„То је основна идеја иза доношења закона, а под притиском углавном комуналних предузећа, којима је Закон о заштити потрошача трн у оку“, сматра.
Већина осталих новина у овом закону, како каже Гавриловић, су већ биле садржане у њему.
„Све је то већ постојало у закону, само се допунило по неком реченицом, да би се рекло како је то сад нешто много јаче“, поручује.
Овај закон је много гори за потрошаче од претходног
Суштински, према његовом мишљењу, овај закон је много гори за потрошаче од претходног.
„Намера доношења овог закона је да се постепено иде ка његовом поништавању у корист пружалаца услуга, а највише комуналних предузећа – ЕПС, ЕДС, топлане, градска чистоћа, паркинг сервис, мобилни и кабловски оператери…“, закључује Гавриловић.
Хоће ли нови Закон о заштити потрошача поправити или уназадити њихова права?
Професор на Економском факултету у Нишу Бобан Стојановић за Данас каже да нови Закон о заштити потрошача доноси строжа правила за трговце, што представља предност за потрошаче.
„Кључне измене обухватају већу транспарентност онлајн продаје, јасније оглашавање, брже решавање рекламација и увођење нових трговачких пракси, чиме се кроз сет закона прилагођавамо савременим условима тржишта“, истиче он.
Једна од новина у овом закону је захтев трговцима да ажурирају цене у реалном времену, наглашава.
„Наиме, трговци су обавезни да цене производа, нарочито у е-трговини, усклађују у реалном времену, чиме се спречава разлика између цене на сајту и на каси. Уз то, нови закон доноси строжа правила о истицању цена, чиме се повећава транспарентност и штите потрошачи од обмањујућих понуда“, наводи Стојановић.
Који су бенефити новог закона?
Како истиче, потрошачима је додатни бенефит скраћење рокова и поједностављење процедура за решавање рекламација.
„Први пут се уводи специфичан оквир за трговачке праксе, који јасно дефинише шта је непоштена или обмањујућа пракса“, појашњава он.
Стојановић додаје да с обзиром да је све присутнија куповина преко интернета, нови закон дефинише дигитална права и е-трговину, тако што уређује права потрошача у дигиталном окружењу, укључујући јасније услове за куповину преко друштвених мрежа и платформи.
Међутим, како указује, иако је закон донет с циљем веће заштите потрошача, у примени ће постојати неколико потенцијалних проблема, који се првенствено односе на мале трговце, али и велике трговинске ланце.
„Они имају обавезу ажурирања цена у реалном времену и строжа правила оглашавања, а такви захтеви подразумевају озбиљна софтверска улагања. Мали трговци би могли имати тешкоће да финансијски и технички испрате ове промене, што може, уз предвиђене строже казне, довести до њиховог гашења“, упозорава он.
Закон предвиђа строже контроле
Посебан потенцијални проблем је, напомиње, везан за недостатак капацитета инспекције.
„Закон предвиђа строже контроле, али је питање да ли тржишна инспекција има довољно људи да заиста прати милионе промена цена у реалном времену и санкционише све прекршаје на интернету“, наводи Стојановић.
Он поручује и да је област е-трговине посебан изазов у имплементацији новог закона.
„Изазов је правна недореченост. Иако закон покушава да уреди продају преко друштвених мрежа, и даље је тешко правно гонити нерегистроване продавце (физичка лица) који продају робу без рачуна, што потрошаче и даље оставља без стварне заштите у тој области“, указује.
Додатни проблем је, према његовим речима, што детаљна правила и нови дигитални процеси могу бити збуњујући за грађане који нису вични е-трговини и модерним технологијама.
