Упркос глобалној економској кризи која је обележила протеклу годину, тржиште рада у Србији показало је изненађујућу отпорност, са блажим утицајем на запосленост у поређењу са другим секторима. Један од сегмената који је значајније осетио последице јесте ИТ сектор, који се суочио са изазовима оптимизације радне снаге како на глобалном, тако и на локалном нивоу.
Према подацима сајта Послови Инфостуд, укупан пад броја огласа за посао у 2023. години, у поређењу са претходном годином, износи 6%, што сведочи о извесном опадању активности на тржишту рада. Посебно значајно је приметити да је ИТ сектор, иначе један од кључних покретача економске активности, доживео највећи удар. Ова област доживела је највећи пад у броју објављених позиција за чак 50% у односу на годину пре.
„У прошлој години објављено је 71.715 огласа за посао што представља пад од шест одсто у односу на 2022. Са друге стране, приметан је пораст броја јединствених кандадата за 14 одсто где је посао у претходној години тражило 278.116 људи. Анализа структуре огласа у овом периоду показује да је највише расписаних позиција било у областима: трговина/продаја, ИТ, машинство, администрација и магацин. Када говоримо о специфичним радним позицијама највише могућности да се запосле имали су продавци, магационери, возачи, радници у производњи, административни радници и комерцијалисти“, набраја Милош Турински, пи-ар менаџер у Инфостуду.
Претходно велико регионално истраживање показало је да је кандидатима висина плате пресудан фактор приликом одабира пожељног послодавца. Узимајући то у обзир, послодавци настоје да побољшавају своје пословне понуде и труде се да буду што конкурентнији у висини зараде коју нуде. Анализирајући најтраженије позиције, подаци показују да су се нуђене зараде кретале од минималца па све до пар хиљада евра. Међутим, посматрајући максималне зараде које су оглашене, продавцима је понуђено до 250.000 динара, а комерцијалистима чак до 350.000 динара. Код ове две позиције специфичан је износ максималне зараде у зависности од додатног процента од продаје који се оствари на основну зараду. Са друге стране, магационери су могли да зараде до 150.000 динара, а административним радницима је било понуђено максимално 180.000. Када говоримо о возачима у друмском теретном транспорту, за њих су појединачни послодавци били спремни да издвоје чак 350.000 динара.
Дефицит је и даље највише уочљив међу занатским и ниже квалификованим занимањима, па је послодавцима било најтеже да нађу раднике за позиције попут месара, механичара, фризера, пекара, металостругара, столара и водоинталатера. Такође, и за ове позиције поједини послодавци су били спремни да понуде високе зараде. Тако су месари и металостругари имали могућност да зараде до 120.000 динара месечно, фризери и пекари до 200.000, механичари до 240.000, а за водоинсталатера је понуђена зарада у износу од чак 250.000 динара.
